|
Овим радом желим да дам свој скромни допринос заштити и афирмацији нишана на подручју Крајине, у виду скретања пажње на ову недовољно истражену и проучену област.
Културно-хисторијски аспект нишана
Нишан је назив за надгробни споменик муслимана у Босни и Херцеговини. Нишан је уствари вертикално обликовано камење изнад гробова муслимана чији облик је у основи човјеколик.
Ријеч нишан је перзијског поријекла, а значи циљ, мета, биљег, одликовање, надгробни камен, знак, знамење.
„… надгробни споменици у Муслимана су нишани. Около џамије и на гробљима имаде их толика множина, да би их се могло уз минарете назвати симболом Муслимана. То су камени ступци разне величине, у правилу већи, а често пута и знатно већи од човјека. Нишани за мушкарце су масивни, па имаду на врху турбан или фес. Женски су нишани тањи, а украс, који на ниједном нишану никада не фали, много је финији, него на мушким нишанима.“1
Свака заједница, или сваки народ, сахрањује се на свој начин, већ према томе какво вјеровање слиједи. Вјеровање одређује начин сахране.
Ислам се, у суштини, поистовјећује са монотеистичким религијама које проповиједају вјеровање у вјечити живот послије смрти, а разликује се од њих по свом јединственом погледу на човјека и његов живот и смрт.
„Свако живо биће смрт ће окусити! И само на Судњем дану добићете у потпуности плате ваше, и ко буде од ватре удаљен и у Џеннет уведен – тај је постигао што је желио; а живот на овом свијету само је варљиво наслађивање.“2
Простори на којима се врши укоп умрлих представљају специфичне комуналне површине, које осим основне намјене укопа умрлих, имају културно-хисторијску, споменичку, естетску и пејзажно обликовну функцију.
Нишани, који су главна одлика муслиманског гробља, су источњачког поријекла. Њихов је праоблик сигурно четворо угласти дрвени колац, а за женске нишане и за плошне нишане на оклопима – дрвена даска.
Те дрвене споменике затекли би азијски народи у земљу над гробовима својих покојника, а чине то још и данас у предјелима, гдје се народ претежно служи дрветом. Свакако је ту трансформацију из примитивних дрвених споменика у богато украшене камене нишане потпомагала висока умјетност оних народа, који су умјетности монументалних ступаца од давнине посвећивали нарочиту пажњу.
Надгробна је умјетност босанских муслимана уопће умјетничка грана од необичне љепоте и важности, иако је она готово не запажена.
Њезини дотјерани облици, њезина савршена техника и скоро недокучива фантазија украса одаје прастару традицију те умјетности, а у прилог томе иде и то да је она само рад припростих босанских клесара.
„Естетика нишана је за европско схваћање феномен, јер се свако мора чудити, како је могуће споменике од такве висине на врху проширити, на доњем их крају сузити, па их без подножја и без свакога пријелаза напросто засадити у земљу.
Али што нас највише изненађује, јест то, да су нишани, ако их добро промотримо, уистину пластичне творбе, јер им кроз њихове архитектонске облике увијек јасно продире човјечји лик, иако је он далеко од сваког натурализма. Нишани су статуарне и симболичке персонификације покојника своје врсти, а тих грађанска надгробна умјетност цијеле Европе не позна. Њихово симболичко проширење према горе, иако је за Европљана тешко схватљиво, давно је позната појава у умјетности источних сфера.
Претјерано велики турбани, што их носе османски султани и великани на својим портретима, који су нам сачувани, симболизирају њихову моћ.“3
Типови и облици нишана
Нишане можемо подијелити у три основна типа који су условљени полом покојника те годинама старости и који су уочљиво различити:
- мушки нишан;
- женски нишан;
- дјечји нишан.
Сваки од основна три типа нишана има своје варијанте и подврсте. Нишан има своје дијелове који имају своје називе, без обзира што је нишан исклесан из једног комада камена.
Дијелови мушког нишана су:
- глава;
- врат;
- стан;
- дно нишана (доњи дио).
Глава мушког нишана се ради у два основна облика; у облику турбана и у облику феса. Оба облика имају своје варијанте. Раније је било тачно одређено који основни облик, односно варијанта облика, припада одређеној категорији становништва. По облику нишана се могла утврдити сталешка припадност, наобразба, војна хијерархија, па донекле чак и старост умрлог.
Врат нишана спаја главу са главним дијелом нишана који се зове стан.
Стан има облик стуба квадратног или правоугаоног пресјека с четири равне плохе које имају одређену намјену. Обје бочне и задња страна попуњавају се орнаменталним украсима, вегетабилним, геометријским те стилизованим и вјерно представљеним предметима. Представе предмета на мушком нишану су углавном представе разног оружја. На предњој страни нишана исписује се натпис који се на нишанима назива „тарих“ (турска ријеч која значи рок, час, доба, повијест, догађај, приповијест). „Тарих“ на нишанима означава повијест умрлог.
Дно нишана (доњи дио) се не обрађује јер се овај дио укопава у земљу па је само грубо исклесан. Дужина дна уједно служи као ознака до које се дубине нишан укопава у земљу и његова дужина овиси о укупној висини нишана (што је нишан већи то је пропорционално веће и дно).
Дијелови женског нишана су:
- горњи дио нишана;
- солуфлуци;
- стан нишана са обавезном плетеницом;
- дно нишана (доњи дио).
Горњи дио нишана се прави у варијантама, у облику лука или заравњене плохе. Ширина горњег дијела нишана скоро увијек је иста као и ширина стана.
Солуфлуци с бочних страна обавијају нишан и чине границу између горњег дијела и стана нишана, а на задњој страни се спајају са плетеницом која се спушта вертикално низ стан. Овако компоновани асоцирају на сплетену женску косу по чему су и добили име.
„… а најљепши су они женски нишани са „солуфама“. Солуфе су фине ванредно укусне, правилне пластичке резбарије на камену, које сигурно потјечу од дрвених оригинала, јер подсјећају на токарску умјетност Истока. И орнаменти су претежно оријентални, али имаде међу њима и народних орнамената.“4
Стан женског нишана има исти облик као и стан мушког нишана. Орнаменти су вегетабилни, геометријски, те стилизовани и вјерно представљени предмети. Представе предмета на женским нишанима су углавном представе одређене врсте посуда и стилизованог накита.
Дно нишана (доњи дио) је исто као и код мушког нишана.
Дјечји нишани су издвојени као посебан тип због тога што су у односу на нишане који се дижу одраслим особама знатно мањи и с мање орнаменталних украса. Основна форма дјечјег нишана је идентична мушком односно женском нишану, у зависности од пола дјетета.
Врсте и облици нишана поред горе наведене основне подјеле, настале су као тежња да се нишаном означи сталеж умрлог којем је припадао, а то се постизало различитим обликовањем горњег дијела нишана (главе нишана).
По облику нишана лако се могла одредити професија умрлог и на тој основи нишане дијелимо у слиједеће врсте5:
- Улемански нишани (нишани учених), гдје разликујемо, углавном двије врсте турбана: Мушебек турбан изведен је у плитком рељефу од попречних превоја, а који означује гробове високо-образованих људи као муфтија, мудериса. Остали учени људи имају тзв. Чатал турбан или Турбан на перо. То је обли турбан, који је у средини нешто тањи.
- Дервишки нишани имају, такођер, више варијанти с обзиром на то којем дервишком реду је покојник припадао. Споменици шејхова и дервиша мевлевијског реда карактеристични су по турбану са неколико хоризонталних превоја, преко којих опет иде један или више уздужних превоја. Нишани припадника накшибендијског реда су попут чуња, при чијем дну је јаче истакнут хоризонтални превој, а нишани кадерија су такођер са опругама које иду од врха према доњем дијелу чуња.
- Агински нишани постављани су над гробовима ага-серденгечдија, односно јањичарских заповједника, а распознају се по томе што су им турбани при врху нешто шири, а на оба уздужна краја су водоравно пресјечени и имају по више уздужних гужви.
- Пашински нишани налазе се на гробовима паша, везира и других високих достојанственика, чији турбани имају четворострану, при врху пресјечену пирамиду. Њихови турбани имају танке пљоснате превоје, а понекад су означени и тугови.
- Нишани трговаца, посједника и иначе виђенијих људи имају турбане у гужве са једним превојем преко гужви.
- Нишани еснафа су по облику слични предходним нишанима али су чуднијих димензија и без превоја.
- Нишани са фесом јављају се од 1832. године, када су се у Босни почеле проводити војне реформе, па отада на споменицима војних заповједника сусрећемо фесове са широким кићанкама. Овај облик нишана управо смјењује до сада познате агинске нишане, док се остале форме и надаље задржавају.
(наставиће се)
____________________
1 Ханги Антун: „Живот и обичаји муслимана у Босни и Херцеговини“, II издање, Сарајево, 1906. године.
2 Алу-’Имран, 185.
3 Др. Петар Кнолл: „О муслиманској умјетности у Босни“, Мост, Часопис за образовање, науку и културу, број 112-113 (23-24 нова серија), година XXV март-април 1999. године, Мостар-Босна и Херцеговина.
4 Ханги Антун: „Живот и обичаји муслимана у Босни и Херцеговини“, II издање, Сарајево, 1906. године.
5 Мехмед Мујезиновић: „Исламска епиграфика Босне и Херцеговине“, књига I, стр. 14-15, Библиотека „Културно наслијеђе“, „Сарајево-Публишинг (: Publishing), Сарајево, 1998. године.
|