|
Како успјеваш
преспавати моје самоће
у лудој игри
замећеш трагове
по путима
камо и онако
не могу досећи
моје руке
Ипак се трудим
омирисати твоја лутања
обојити их у нијансу
која дозвољава
да се преживи дан
док губи се отисак твог даха
у огледалу
док очи ти
полако попримају боју
нечијег туђег јутра.
(из књиге „То су само ријечи“)
|