|
„То нисмо ми…“
Док лутамо овако, од града
до града
мислећи да ћемо идући
вољети као свој.
Чекајући да из срца
сама срећа каже…
… овај град је мој,
понекад се бојим времена
што бјежи,
гледам те и питам се
јесмо ли то ми?...
Док лутамо овако, пар
година старији
тражећи тренутке, налазећи кутке
гдје скривамо успомене,
сваки пута одлазећи без
једнога дијела душе,
са безбрижним лицем, са
грчем од боли
проведи се да за нас
вријеме стоји
често се питам
јесмо ли то ми?...
Док лутамо овако,
чекајући идуће јутро,
па да онда знамо…
… био је то грозан сан,
Чекајући да срце проговори,
Тражећи радост што идемо кући,
Док се боримо са тугом у нама,
како да бацим успомене све,
да промијеним себе,
да са смијешком док гледам тебе
могу гласно рећи
да, љубави, то смо ми!
15.01.97. Љубљана
|