|
 Петер Паул Виплингер (: Wiplinger) је рођен 1939. године у Хаслаху (: Haslach), Горња Аустрија. Живи од 1960. године у Бечу. Завршио је класичну гимназију и студиј театрологије, германистике и филозофије. Лиричар, публициста и умјетнички фотограф. Од 1980. године је имао преко 100 изложби фотографија у земљи и иностранству.
До сада је аутор 30 збирки пјесама, међу којима су Растанци, Наука о бојама, Говор слика. Његови текстови и књиге су преведени и публиковани на више од 20 језика. Збирка пјесама Знакови живота, која међу пјесмама садржи и оне на тему Холокауста и јеврејских гробаља, је издата на словеначком, хрватском, словачком, чешком, руском, украјинском, македонском, бугарском, румунском, хебрејском, француском, финском, шпанском и турском језику.
Имао је преко 150 књижевних вечери, најчешће двојезичких, у многим европским земљама и градовима, и у Израелу. Такође је урађено много емисија на радио и ТВ-станицама, као на примјер на ОРФ-у, на радију Слободни Берлин, на радију Deutsche Welle / радио Москва, као и на словачким, словеначким, хрватским, македонским, босанским и бугарским радио-станицама.
Добитник је многобројних стипендија, награда и признања за умјетничка остварења у области књижевности и фотографије, као и за интеркултуралну дјелатност.
Члан је међународног и аустријског ПЕН-клуба, Интересне заједнице аутора, Аустријске лиге за људска права, као и документационог архива аустријског антифашистичког отпора.
Публиковано је много рецензија о аутору и његовом дјелу, између осталих од Паула Вимера (: Wimmer), Ернста Шонвајзера (: Schoenwieser), Ханса Веигела (: Weigel), Фридриха Хеера (: Fridrich Heer), Ериха Фрида (: Erich Fried), Ервина Рингела (: Erwin Ringel), Хуге Хуперта (: Hugo Huppert), Ђерђа Себестјена (: Gyoergy Sebestyen), Лева Детела, Јанка Меснера (: Messner), Милоша Микелна, Милана Рихтера (: Richter), Симеона Хадјикоссева, Димитра Бошкова, Александера (: Alexander) Науменка, Џингиса (: Dschingis) Ајтматова, Михаела Рудницки (: Michael Rudnitzky), Жан Шарла (: Jean Charles) Ломбарда, Аннемарие Мосер, Елизабет Шаверда (: Elisabeth Schawerda) и Гертруде Дурусои (: Durusoy).
|