|
Тери је, међутим, тек почетак приче о дјеловању тврдокорних заступника дословне проведбе религиозних норми онако како су записане у светим књигама.
Већ дуже вријеме у неким државама САД окупљају се у школским двориштима и аулама, конзервативни вјерници који изговарају редове из Библије и славе Исуса. Школске власти то не дозвољавају, јер по Уставу религија је одвојена од јавних, државних институција. Али они понављају како је Исус дубоко у срцима у душама већине Американаца и да је њему мјесто и у школама, факултетима, судовима, Сенату, Армији и свим осталим локацијама у којим живе и раде вјерници. Новинари их питају шта ће бити ако представници свих бројних вјера и секти почну тако опсједати јавна мјеста агитујући за своје светиње, јер су равноправни кришћанству у САД. Конзервативци узвраћају да је то њихова ствар, а Исус никоме не смета!
Поједини вјерски великодостојници са говорница цркава критикују вјернике који подржавају или су гласали за Демократе који су, наводно, „противници вјере“. Долази до искључења таквих људи из појединих цркава.
Демократе настоје да спријече избор неколицине судија који су тврдокорни конзервативци, који су против сваке врсте абортуса; против употребе чудотворних ћелија људских заметака за научна истраживања и лијечење болести генетике и свих виталних органа; који су за анатему хомосексуализма мимо поставки Устава. Конзервативци истичу да су тиме либерали противници вјере. У низу цркава јавно се приказује видео – касета на којој вођа републиканске већине у Сенату оштро критикује Демократе да смишљено коче организацију државе. Политика директно улази у цркве. И након свега међу судије се бира све више оних који одговарају десном, републиканском крилу Америке.
Ричард Шерман је са успјехом завршио колеџ и постдипломске студије и конкурисао за професора на једној гимназији. Након што је у свему задовољио стручне захтјеве конкурса, представник школе га обавјештава да га не могу примити јер му је отац јавно наступао у корист атеизма, што изазива протесте родитеља ученика.
На великом раскршћу два „интерстејта“ односно међудржавна аутопута 200 миља јужно од Чикага подигнут је метални, бљештећи крст висок 70 метара. Либерали се питају: коме треба тај изазов другим религијама!?
У неким државама доносе закон како ни силована жена не смије сутрадан узимати средства за онемогућавање трудноће јер то је, наводно, против Божијег закона о светости живота. У држави Илиноис гувернер Род Благојевић је принуђен да донесе посебне прописе о томе да сви апотекари морају издавати женама пилуле против зачећа, а не одбијати те услуге у име своје религије.
* * *
Симптоматично је да се управо у Сједињеним Америчким Државама, које су у техничко – технолошком и научном погледу одмакле „за седам миља“ цијелом осталом свијету, заватрено јављају гласови у корист свеобухватности религије и њених устаљених норми. Ти конзервативци данас све гласније негирају Дарвинову теорију развоја и прилагођавања живих јединки условима околиша. С тим у вези и контроверзна питања: како су, уистину, настали Адам и Ева?
Да ли их је својом свемогућношћу створио Бог односно Аллах у једном трену, у истом облику и са свим истим животним функцијама какве људи посједују данас?
Или је све текло онако каке кажу егзактне науке? Од прве праексплозије материје у бескрајном свемиру до појаве планетарних скупина у чијим су средиштима сунца. Па је хлађењем усијане магме, појавом ваздуха, обрадиве земље и воде, дошло до стицаја свих услова за стварање живота. Васкрсао је први заметак једноћелијске биолошке јединке у води. Која се постепено развијала и усавршавала све до појаве „човјеколиког мајмуна“ и најзад најсавршенијег бића за које до сада знамо да постоји - човјека? Дакле по законима развоја који траје милијардама година, односно еволуције и природног одабирања живих јединки, чије је основе давно дефинисао биолог Дарвин.
* * *
Свете религиозне књиге – кажу многи амерички научни радници - дозвољавају закључак да су развој и прилагођавања живог па и „мртвог“ свијета доказане чињенице. То не негира увјерење и вјеру да иза свих тих појава и феномена постоји Божија моћ која је установила законе и правила основног реда ствари.
Истовремено, међутим, јача плима оних који би да зауставе тај ток ствари и „утврде“ како је данас све онако како је било у прапочетку и записано у Библији, Светом писму, Кур’ану, Талмуду... А да би они били у праву мора се, између осталог, са сцене уклонити биолог Дарвин и његова научна истраживања и закључци да се живи свијет стално развија, прилагођава и тако одржаје своју егзистенцију. Фундаментални вјерници – кришћани управо иду тим путем.
Све је више оних који тврде да је Дарвин импровизовао свој „доказни поступак“ на темељу релативно малог броја примјера које је сам изабирао и слободно, ненаучно тумачио. Међу њима су најбројнији фундаментални вјерници који непоколебљиво стоје на становишту да све јединке створене Божијом вољом остају онакве какве су биле од праискона и остаће до будућег искона. Они се с гађењем згражају над поставком да је „човјек постао од мајмуна“. Тиме они, практично, одричу науку и развој. Јер ако је све данас као што је било прије 5 милијарди година, чему употреба савршенства људског ума и научна истраживања?
* * *
Данас се у 13 америчких „црвених“ држава, оне које су махом за Републиканску странку, тражи од школа и професора да „буду критични“ према Дарвиновој теорији еволуције и да је само напомену, јер она, наводно, негира Бога.
Они проналазе „средњи излаз“ из те загонетке који води ка, истину говорећи, нејасном, или у најбољем случају магловитом рјешењу. Они све више говоре о агенсу „intelligent creativism“ (интелиџент креативизм) – дакле „интелигентна моћ стварања“. О томе би требало учити у школама. Многи сматрају да су то мала врата за увођење религије у школске клупе, јер иза термина „интелигентно стваралаштво“ опет стоји Бог, што је иначе протууставно.
Ипак и даље егзистира велики број поборника Дарвина, међу којим су претежно научни радници, често и сами дубоки вјерници. Они међутим улогу свемогућег Божијег стварања не виде у неким једном за увијек датим нормама, вриједностима и достигнућима, већ као креативни потицај настанку, развоју и нестанку, гдје науци има итекако мјеста. У току ТВ дискусије о узроцима цунами трагедије у индијском потконтиненту и тражења питања на одговор: да ли је изгинуће 200.000 људи божија казна за непоштивање Божијих норми, један од учесника, иначе исламски великодостојник, је рекао: „Ма каква Аллахова казна! Погрешно је мислити и тумачити како се Бог бави свим могућим питањима и „ситницама“ живота и природе. Он је дао усмјерења, основне норме и правила, остало је дјеловање тих Богом даних законитости и слободне људске воље.“
* * *
Они који признају законитости развоја и прилагођавања, које фундаментални вјерници по правилу стављају у рубрику „противника вјере“, такође полазе од становишта да се Бог не бави свим могућим појединостима козмичких и земаљских процеса и феномена. Он је дао законе који генерално регулишу природни развој и биолошке феномене, створивши услове да људски мозак примјеном научних метода и спознаја, дешифрује неке раније недоступне тајне. Један професор теологије пише у „Чикаго Трибуну“ како у вријеме док је настајала Библија – између 1000. године прије Криста и 150 година послије њега – нису били познати ни вируси, ни бактерије, ни узроци многих психичких болести, на примјер шизофреније која се некада тумачила као усељавање „демона“ у људску душу. И тада су се по правилу масовне појаве смртоносних зараза тумачиле као „божија казна“. Данас, међутим, када електронски микроскопи снимају најситније вирусе и бактерије, када супермодерни апарати снимају сваку секцију мозга, плућа или срца, јасно да се то више не може сматрати казном неке више силе, понајмање Божијом, већ посљедицом реалних узрока и некадашње немоћи човјека да спријечи такве трагедије. Бог је препустио човјеку да открива све више раније неодгонетљивих тајни и да тако развија и себе и свој околиш. Бог је створио прву клицу живота и успоставивши норме хармоничног развоја омогућио да се појави и прво разумско биће – човјек. Није човјек постао од мајмуна, већ се његова генетика развијала из заједничког корјена паралелно са структурама мајмуна, који су личили а и данас личе на човјека али су заостали на недостижну раздаљину иза њега.
Не треба мислити да се ова борба „конзервативаца“ и „либерала“ у САД одвија између дубоких вјерника и оних који су сумњиви због „атеизма“. У редовима либерала такође је највише вјерника, честа су имена доктора наука из области теологије као и шефова универзитетских катедри за питања вјера, уз то и црквених веледостојника.
* * *
Зашто, питају се они који не прихватају аргументе фундаменталних тумача вјерских књига – не дозволити могућност да је и наука резултат Божијег „интелигентног стваралаштва“ дијелом пренесеног у људски мозак? Нигдје у вјерским књигама не пише да нема науке, да је забрањена и да је развој живог свијета немогућ. Јер први људи, Адам и Ева, били су сасвим одређене боје коже и расе. Одакле онда, ако нема развоја и прилагођавања, да данас имамо црнце, бијелце, жуту расу, црвенокошце итд? То је резултат прилагођавања људи новим поднебљима и климама. А да није тога људски род би брзо изумро.
Опоненти фундаменталног тумачења религије питају: Да ли су норме светих вјерских књига, написане давно, у свему важеће и дан-даниле? У Библији, а и неким другим светим књигама, се говори о истребљењу жидова и хомосексуалаца, о томе како је жена приватна својина, одобрава се ропство итд. Све је то неспојиво са данашњим поимањима демократије, слободе и равноправности напредних, развијених друштава. То значи да је човјек тај који у сваком новом времену мора тумачити вјерске каноне прилагођено општим друштвеним условима тренутка у којем се живи.
* * *
Онда нова питања. Зашто се у Америци заступници ортодоксног, замрзнутих тумачења религиозних норми супротстављају Дарвиновој теорији развоја и прилагођавања и свему што може да угрози интегритет дословног тумачења и примјене оног што је написано у светим књигама? Либерали кажу: због тога што они Библију употребљавају као оружје у политичкој борби за власт, што није посао религије која превасходно води рачуна о моралу, духовној култури, социјалним условима живота, ширењу добра итд. Они директно утичу на службене органе претежно републиканске оријентације, ради диктирања уређења друштвених односа по њиховим конзервативним мјерилима. Они Бога проглашавају властитом својином, као да он постоји ради појединих друштвених слојева и њихових интереса, ради парцијалних политика, раса и народа, а не подједнако за све људе.
* * *
Неки кажу да јер срећна околност што Америка има своје конзервативне Републиканце и либералне Демократе. Јер то, наводно, одржава пожељну друштвену, политичку, социјалну и културну равнотежи. Јер по конзервативцима би САД свако јутро устајале „на обе десне ноге“ и много тога би тапкало у мјесту и враћало се у средњи вијек. Демократи би, међутим, отварали путеве за сувише слободњачко уређење друштвених односа па и немире који миришу на неке нове „пролетерске револуције“, односно Америка би стално устајала „на обје лијеве ноге“.
Њихово одмјеравање снага држи америчке прилике на спасоносној „средњој линији“.
* * *
Ја лично, као писац ових редова, стојим чврсто на Дарвиновој теорији развоја јединки и прилагођавања околишу. Имам за то чврсте доказе. Након што сам дуго лежао на бетону подземног тунела у Дретељу, напипао сам између десног бока и кичме некакву велику, мало натечену округлину промјера 10 центиметара. Када сам се опет обрео код куће погледао сам то у огледалу. Видим на куку ми и на леђима велика, тамна, мало испупчена и отврдла плоха. Била је то заштита коже и костију од тврдина бетона. Значи мој организама се одмах у току од 60 дана, почео прилагођавати новим условима живота у концлогорском околишу. Ко зна шта би све на мени израсло да је којим случајем било могуће да се у Дретељу задржим 60 милиона година, колико траје еволуција и прилагођавање човјека средини! Изашао бих отуда сличан окошталој корњачи или крокодилу заштићеном тврдим кожнатим плохама, као средњевјековни витез металним оклопом!
|