|
Кратак осврт на изложбу ученичких радова из ликовне културе, поводом дана IV Основне школе Мостар, 16.05.2005. год. (наставница Ликовног: Тајма Гузин)
|
|
Ликовна култура у основним школама се заснива на ликовном језику који ученици стварају у некој корелацији са постављеним задацима. Дакле, говоримо о ликовној култури, ликовном језику којим дјеца настоје да искажу своје „стање“, а све то кроз постављене задатке. Зато кажемо да знати гледати једно ликовно дјело, треба знати читати и ликовни текст. Знати читати ликовни текст значи познавати ликовне проблеме и карактеристике које носе ти проблеми. Затим познавати карактере и препознавати их кроз ликовне елементе: линију, боју, валер, пропорцију, симетрију, асиметрију, ритам итд. Само познавање карактера ликовних проблема значи правилно ишчитавање ликовног текста који је састављен од ликовних ријечи, у „реченице“, које нам опет дају праву слику о аутору. Зато кажемо да, гледати у ликовном смислу значи исто што и читати у књижевном. Понекад то и није баш најједноставније. Прво ликовно описмењавање је захтјевно и у много случајева напорно, јер тражи комплетно познавање ликовних праваца, техника, епоха, материјалних и психичких елемената, а са друге стране се сусрећемо са проблемима сасвим друге природе.
|
Тибор Грбић (IV Основна школа): Илустрација, линорез
|
|
Прво, данас када је ишчитавање дјечијег ликовног текста добило своју научну потврду, дешава се да имамо у школама врло мало часова ликовне културе, што је по мени не само погрешно, него и врло забрињавајуће. С друге стране дјеца желе да се ликовно изражавају, али понекад свјесно прикривају своје проблеме, и у контактима са другом дјецом их врло вјешто прикривају. Често се дешава да управо оне ствари које покушавају вербално избјећи, прикрити, ликовно кажу, не слутећи да су кроз: хладну или топлу боју, кроз асоцијативни карактер линије, кроз диспропорцију, перспективу, кроз продеран папир, управо испричали оно што је у њима и оно што се боје испричати другу или другарици, плашећи се ваљда препричавања или откривања тајни. Цијели тај процес је веома битан у сазријевању, ликовном описмењавању, да би се добила једна здрава, креативна, културно богата личност.
Све ово сам записао након гледања изложбе дјечијих радова у Центру за културу у Мостару поводом дана IV основне школе. Заправо, био сам одушевљен тим изливом емоција кроз разне технике.
|
Амар Лето (IV Основна школа): Илустрација, линорез
|
|
Прије самог отворења изложбе прегледао сам радове и увјерио се да су године проведене на Наставничком факултету Универзитета „Џемал Биједић“ у Мостару са наставницима ликовне културе дале своје прве резултате, и да је један дио и нас који смо учествовали у формирању тог кадра, уграђен у тај креативни процес. Зато сам сами чин отварања изложбе започео на неуобичајен начин, заправо сам рекао да ћу свјесно избјећи ону познату флоскулу којом обично почињу неке свечаности, отворења изложби итд., „припала ми је изузетна част“ … него сам рекао „с изузетним задовољством вечерас отварам изложбу дјечијих радова“.
Можда то и не изгледа битно, можда због тога и нема више часова ликовне културе у процесу наставе, можда и сам однос према дјечијем ликовном исказивању и није толико присутан код људи који би требали то да знају, али мени је то био празник, то је била свечаност, не само поводом дана школе, него и због саме спознаје да је дјечији цртеж заузео своје заслужено мјесто у свијести људи, почев од родитеља, наставника, па до знатижељне публике. То је тек почетак једног процеса у анализи и вредновању рада једне популације која има шта да каже, а и нама да укаже на неке ствари које према њима, понекад несвјесно, понекад због „умора“ нећемо да погледамо нити да се унесемо у проблеме који их прате.
|
Армин Пекушић (IV Основна школа): Илустрација, линорез
|
|
Када бих издвајао неки рад са изложбе, био бих субјективан и неправедан према многим цртежићима који у себи носе пуно емоција и прикривених тајни, зато ниједан не желим издвојити, него ћу овај текст завршити како сам и почео приликом отварања изложбе „Са изузетним задовољством проглашавам ову изложбу отвореном“.
Академски сликар, доцент
Пезо М. Салко
|
|
Задња измјена: 2005-11-13
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|