|
Još malo o globalizaciji. Prije dvije godine zet mi naručivao telefonom novi kompjuter. Tražio sam da bude garant američke proizvodnje. Nađosmo reklamu koja objelodanjuje sniženje: komplet ”Dell” kompjuter za 490 dolara. Zet se znoji na telefonu jer mu prodavac s one strane postavlja bezbroj pitanja. On samo odgovara: da, treba i to; svakako, to mu je neophodno u softveru, on je novinar; obavezno i ugrađen softver za imejl emitovanje slika… Kada je došao pred kraj narudžbe zet upita sagovornika koliko će to sve koštati i odakle mu se javlja predstavnik kompanije? Taj reče: koštaće 1,150.00 dolara umjesto početnih 490.00. A javlja se iz Indije. O, pobogu, zar se original američki kompjuteri prodaju telefonski iz Indije? Da. Tako vam je to danas!
Ja sam mislio da je zet sve to krivo razumio. Ali neki dan naručujem crnu tintu za štampač mog ”Della”. Slatki ženski glas iz daljine pita me koja mi je šifra štampača, koliko mi traka treba, koji mi je broj kreditne kartice itd. Meni se njen izgovor engleskog učini neobičnim, nekako mekan, mazan. Pitam je odakle govori, iz koje američke države? Iz Indije, Kalkuta, veli ona cvrkutavo. Pa, zaboga, zar ćete mi iz Indije slati običnu traku za štampač čak u Čikago. Ma ne, dobićete je iz Salt Lake City-ja u SAD, a ovdje je prodajni centar.
Eto, to vam je ta globalizacija. Dijelovi mog, a bogami i vašeg kompjutera original američke marke proizvedeni su u Indiji, u Kini, na Tajvanu, u Honkongu, Meksiku i drugdje. Sve po američkoj licenci. Sklapaju se po potrebi u raznim zemljama i isporučuju naručiocima na svim meridijanima zemljine kugle.
Preberite i vi malo po kući. Možda je i u vas ista situacija. Imam tri telefona. Jedan je sklopljen u Meksiku, drugi u Japanu, treći na Zapadno indijskom otočju. Imam ”pretis” lonac, onaj što radi pod pritiskom pare, proizveden u Španiji. Imam nekoliko noževa, svi su ”made in Kina”. Imam ”zepterovo” posuđe rađeno u Njemačkoj. Ima auto ”dadž interprid” za koji sam sve do nazad dva mjeseca mislio da je ”čisti Amerikanac”. Pa kad sam bolje pogledao u metalnu tablicu na spoljnjem okviru prednjih vrata, vidim na vrhu oznaku: ”Made in Kanada”. Zaprepastih se! Moj ”interprid” za kojim sam pet godina mislio da je rasno i etnički najčistiji Amerikanac, postade odjednom multietnički i multikulturni Kanađanin!
Jedna moja zimska jakna nosi oznaku ”made in Bangladeš”. Druga proljetna ”made in Malezija”. Košulja – ”made in Pakistan”. Teniske – ”made in Kina”. Jedemo grčku fetu, brazilski med, hrvatsku ”vegetu”, makedonski ajvar, bosansku jufku sa Baščaršije, srpsku alevu papriku…
Ali, uostalom, zašto se ja uzbuđujem? Prije dvije godine postao sam američki državljanin. Nije šala – Amerikanac. Ali kada me broje u statistikama kažu ”naturalizovani Amerikanac”. Odnosno ”caucasian” – izgovara se ”kokežen” – posebna rasna grupa karakteristična najvećim dijelom za Evropu. Napravljen u Bosni i Hercegovini. Po majci Koluder, po ocu Karabeg. Jedan moj prijatelj u Mostaru, D.M., izučavao je porijeklo ljudi u nekadašnjoj Jugoslaviji. Tvrdio mi je da su korijeniti Sloveni svi oni kojim se prezimena završavaju na ”ić”. Kapići, Dželilovići, Mujići, Hadžiosmanovići, Kurtagići… A direktnog su osmanlijskog, odnosno turskog porijekla, oni koji nemaju to ”ić”… Jaganjci, Helje, Karabezi, Torle… Prema tome, ja sam i po majci i po ocu direktni potomak Osmanlija. (Kuku, da je to otkrio onaj bojovnik HVO u logoru Dretelj, koji me je uporno pitao ”Šta si, da ti sve po balijskom spisku?!” sasuo bi mi odmah samokres u glavu).
Kao takva genetska mješavina ”izvežen” sam, zajedno sa još 199.999 sunarodnjaka, na tlo davno globalizirane Amerike. Mi smo, dakle, takođe posljedica vjekovnih globalnih svjetskih ratova, globalnih genetskih ukrštavanja, globalnih etničkih čišćenja i protjerivanja iz domovine i domova.
A ja se sekiram što su mi poturili obični kanadski limeni automobil pod američki.
Moji Mostarci bi rekli: mani se ćorava posla, zevzeče jedan! |