|
Убрзам ли
лахор буди
у стијену уклесан сан
па не знам
жеђам ли
ил у сух грумен урастам
Успорим ли
са жељом ка скривеној
радости
у неком неискораченом
кораку у мени
измиче склад
Загледам се:
непотошени свици миришу
на башту дјетињства
Дозивам
јутро што хучећи подмлађује ријеку
воденим жилама
у којима
старим
(Клек, 3.5.2004.)
|