|
Ubrzam li
lahor budi
u stijenu uklesan san
pa ne znam
žeđam li
il u suh grumen urastam
Usporim li
sa željom ka skrivenoj
radosti
u nekom neiskoračenom
koraku u meni
izmiče sklad
Zagledam se:
nepotošeni svici mirišu
na baštu djetinjstva
Dozivam
jutro što hučeći podmlađuje rijeku
vodenim žilama
u kojima
starim
(Klek, 3.5.2004.)
|