|
Jednako smo, brate, letovima vični
i jednako, brate, svak na svoju vodu.
Jedino smo srcem različito slični
ti svoje okuješ –
moje na slobodu.
Volio bih tako kako ti se može:
pustinje,
gitare,
klinci i
oblaci.
Bi li mi bilo tiše ispod tvoje kože,
jesu li od mojih lakši tvoji lanci?
Sve su tvoje vojne protiv tuđeg bola
a ja smišljam boljke i drugim i sebi.
Ej, da mi je nekud
iz ovoga kola,
ali onda M.M. više bio ne bih.
Dok ti je do zvijezde,
ti se držiš neba,
a ja grijem mrtvu,
ugaslu i
palu.
Odličan ti recept:
stati kada treba,
al’ šta ako imaš srčanu budalu.
Voliš dokle živiš –
živi dokle voliš.
Ne vjerujem sreće koje se ne pate.
Sva je dijagnoza:
umreš il’ preboliš.
Ispričaj me drugim,
možda čak i shvate.
Poteći će Mjesec kao na bol na vodi.
Ima nešto gorko
što nas bratski veže,
kad se život vriskom stiha oslobodi:
”Ne mogu s tobom,
bez tebe je teže.”
(1985.)
|