|
Послије рата. Град је преболио љуту рану, разбукталу губитком великог броја своје чељади, затим рушењем, прво једне, па друге, и свих пет својих ћуприја.
Рана још помало пече. На амблему града и сад се виде мрље из онијех дана када није било ни трачка свјетла да растјера мрак. И када су његове, некада рајске башче постале ждријело пакла. Годи сазнање да размостарени град опет живи, не онако како би желио, него како се мора. И да га и овај снијежни март заогрће велом мира и спокоја који никада више – да ли, заиста! – неће бити нарушен.
Послије рата, сваки је град исцрпљен и уморан. Дошло је вријеме да замлади своје старе кости. И да и он, малко, дахне душом.
Заслужио је.
Човјек и град. Човјек може изгубити кључеве. И личне документе. Може изгубити и душу. Али кад град изгуби душу, то је већ нешто. Човјек може промијенити име, може укаљати и име и образ. Али кад град постане двоимени, или троимени, то је страшно!
Човјек може, а не мора, бити уклет и проклет. Али кад је град у завади са својом дјецом, и када међу њима пукне тиква, шпице доспију на све стране.
Најбоље је да човјек и град иду под руку, ако не загрљени. Без страха од глади, топова, снајпера и савремених штакора.
Борац из Народне кухиње. Он је оставио живот на ратиштима диљем домовине. Срце му излудјело за једном Цицом која није узвратила љубав. Од својих познаника и јарана ишће пола, или једну марку. Ако дадну више, борац подијели с ромском дјецом.
Становник је напуштених барака и градских паркова. Мале биртије његова су домовина. Његова је нада ишчезла, као травка на пустињском вјетру. Његове године расуте у ноћима бесаним и дугим као ријека Јангценкјанг.
Једном дневно се храни у Народној кухињи. Дође у подне по ручак. Ако мало и закасни, баш му је свеједно.
Прича о несретном али веселом борцу, плахо је дојмила аутора књиге „Пан с црном фрулом“ (издавач РАБИЦ Сарајево). Па је причу допунио својим антологијским стиховима:
…То по небу ви мислите звијезде
то се моје наде
по безнађу гнијезде.
А то за шумом пас завија луди
то је Мишо Марић побјег’о од људи.
|