|
Група „огорчених Херцеговаца“ („Ослобођење“, 18. октобра) реаговала је на именовање др. Иве Банца, за почасног грађанина Босне и Херцеговине путем краћег текста:
„Несхватљиво је да неко предлаже др. Иву Банца за почасног грађанина или држављанина Босне и Херцеговине, када је он до сада као ’гост у разним телевизијама’ спомињао само Босну, али не и Херцеговину!
Исти случај је и са господом: Сашом Топерићем, проф. др Мухамедом Филиповићем, проф. др. Владимиром Премецом, проф др. Гајом Секулићем, Сеадом Палаврић, Сулејманом Тихићем, реисом Мустафом ефендијом Церићем…“
Група отвара питање медијског запећка Херцеговине и залаже се за херцеговачки језик, а не само босански или бошњачки. Дакле, покреће се и актуелна тема и дилема око босанскохерцеговачког или херцеговачкобосанског језика на простору Босне и Херцеговине.
Нажалост, ћутке смо прешли преко чињенице увођења само варијанте босански језик у Устав 30. марта 1994. године и „кумства“ потписника Повеље о босанском језику Института за бошњачке студије 21. марта 2002. године и при доношењу одреднице босански језик оштетили 496.220 пријератних житеља Херцеговине у 19 опћина овог региона.
Сигуран сам да би варијанта бх. језика била по мјери и радо прихваћена од свих житеља Босне и Херцеговине, без обзира на то којој нацији припадали и којом се језичном варијантом служили. Научне институције и лингвисти би се морали позабавити детаљним описом језика, фонологије, морфологије, синтаксе, стилистике, правописа и граматике, с обзиром да постојеће три језичне варијанте више чине подручје говора него језика са свим његовим законитостима.
Друго је питање медијског и политичког „запећка“ у коме се годинама налази Херцеговина. Заборавља се да на простору од 5.119.684 хектара, поред Босне, стољећима траје, истрајава и егзистира на свом топраку Божије давање звано Херцеговина и хомо Херцеговина.
Први помен јој датира 948. године из документа римског владара Порфирогенета, а запис Ивана Фране Јукића хисторијско штиво чини и злата вриједи: „Простор земље међу ријекама Савом, Уном, Дрином и морем Јадранским од IX стољећа назива се Босном и Херцеговином“.
Летимичан поглед на средњовјековну Босну и Херцеговину говори о пространству од Јадрана до Саве, од Цетине до Дрине, а повељом Дубровчанима (25. јуни 1405.) краљ Твртко II се ословљава „краљем Србије, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих краја, Усоре, Соли и западних страна“.
Од 1470. године Херцеговина је са статусом санџака а према одредбама Берлинског уговора провинција или административна област унутар Босне. Вододјелница Босна/Неретва на Иван-планини и климатске особености преко Иван-планине, чине Херцеговину, али то не може бити политичко, а још мање државотворно упориште ма за кога. „Куле од карата“ су и политикантске натукнице: стара, источна, западна, јужна Херцеговина и воде путевима стрмоглава у бездан тоталног незнања о хисторијату и временском ходу кроз стољећа Херцеговине.
Од искона су Босна и Херцеговина нераскидиво ткиво свих оних који их у оку и срцу носе. Нису дјељиве ни са којим бројем. Знају да измире непомирљиво и у сталном судару: вјеру и нацију, културу и цивилизацију, исток и запад, љубав и мржњу, искреност и завист, живот и смрт. Зато Босну и Херцеговину подједнако поштуј и уважавај, „привиј“ на срце и носи у срцу или остави на миру.
|