|
Аликалфић Фазлија је рођен 8. IX. 1910. године недалеко од Старога моста у насељу Доња Махала у граду Мостару. Дјетињство је проводио као и већином сва махалска дјеца провлачећи се пећинама кањона ријеке Неретве, љепотице Мостара и Херцеговине, дивећи се њеном плаветнилу и љепотама Старога моста који се надвија над њом. Бог зна колико је пута понирао Неретвом од Царинскога моста, у етапама, до Старога моста, а некада и до Лучкога моста. Засигурно је, одмарајући се на њеним плажама, често завиривао махалским сокацима дивећи се биљу које га окружује. Често би се знао са дјечацима Махале наћи по оближњим парковима испитујући врсту и разноликост њиховог раслиња. Кад је пододрастао често би се налазио по мостарским врлетима проматрајући обиље биљних врста. Волио је планине и планинарење.
Заљубљеност у природу од раног дјетињства засигурно га је преусмјерила аз њеним даљњим проучавањем и кроз сам студиј.
Основну школу „Руждију“ и реалну гимназију завршио је у родноме граду. Студиј Шумарства на Високој Чешкој Политехници у Прагу 1934. године. Познавао је више страних језика. У основној школи је учио поред материњег језика, арапско писмо, основе арапскога и турскога језика. У гимназији, њемачки, енглески, француски, а касније чешки.
По завршетку студија враћа се у родни Мостар, и бива руководитељем одсјека за планинске пашњаке у Дирекцији шума у Мостару.
Оснивач је и покретач Пољопривредно-шумарског факултета Свеучилишта у Сарајеву. Од његова самога почетка водитељ је Завода, а касније катедре за узгајање шума. Његов је и декан. У два наврата је био и ректором Свеучилишта у Сарајеву од 1965-1969. године. Почасни је доктор знаности истоименог Свеучилишта. Аутор је низа знанствено-стручних радова из шумарских знаности. Покретач је и уредник знанствено-стручног листа „Народни шумар“ из Сарајева. Судјеловао је не десетинама знанствено-стручних пројеката у изради и обрани дипломских, магистарских и докторских радњи студената овога Факултета. Наставником је 2000 свршених дипломираних инжењера шумарства. У више наврата је боравио на студијским путовањима у иноземству. Године 1952. борави у Швицарској, а 1957. године у Њемачкој на Шумарскоме факултету у Минхену (: München). Предсједник је Удружења шумарских инжењера бивше државе а предсједник и почасни предсједник Удружења шумарских инжењера Федерације БиХ. Предлагатељ је и судионик доношења низа Закона из своје области проучавања; Захтијевао је и предлагао да се планине а непосредној близини роднога му града Мостара прогласе Националним парком природе (Чабуља, Чврсница, Прењ). Предлагатељ је и судионик доношења првог закона о Високом образовању наше земље.
У изведби знанствено-истраживачког пројекта којега је био носитељ Шумарски факултет у Сарајеву а изводитељ проф. Аликалфић под називом „Лисник и лисничке шуме у БиХ“ проф. Аликалфић је боравио у више наврата у нашем мјесту Бухову покрај Широког Бријега у периоду од 1954-1959. Том приликом се сусретао са мојим прадједом и оцем.
Од првога, а што је проф. Аликалфић споменуо у своме знанственом дјелу-студији на више мјеста уз сликовне прилоге је црпио практичне спознаје о кресању и кориштењу лисника у нашем мјесту. Назначену студију проф. Аликалфић је доставио на нашу адресу на чему му се искрено захваљујемо.
Из тог периода присјећа се отац једне згоде и прича ми: „Било је то у 8. мјесецу 1955. године пред кућом мога дједа Марка. Управо сам дошао са кресидбе лисника из нашег Гаја. Господин Фазлија ми је пружио руку да ме поздрави, а ја сам му одговорио: Код мене су тежачке и жуљевите руке. Одговор Фазлијин је био: Да то ништа не смета, јер са таквих руку ми живимо.“
Господин Фазлија је тиме рекао све: Да се према сваком човјеку треба односити са поштовањем. Фазлија је дјелом својим потврдио да је човјек. Таквих је људи мало.
Проф. Аликалфић је у два наврата био и предсједник Управног одбора Муслиманске народне библиотеке у Мостару, те један мандат и њен тајник. Дјелатност библиотеке у та времена за Мостар је била значајна за све житеље Мостара, што потврђује бројност њеног чланства и подупиратеља без обзира на националност.
О раду саме библиотеке проф. Аликалфић је написао о истој вриједну Монографију 1985. године.
|