|
Svi vidici moga oka
Što ih nebo modro spaja,
Sa sobom bi da ponesem
U njedrima zavičaja.
I Lisovu i Ninaju,
Jarut, Šibe, gusta Žara,
I sve što mi u daljini
Moje srce bolno para,
Želio bih da napunim
Njedra puna zavičaja.
I Sinana sa gajdama,
I Pazarce s šargijama,
Sve planinke sa štrugljama,
I sve tkalje s razbojima,
Ćilimima, kirkitima,
I košije koštanpoljske
Što bivaju svakog maja,
Želio bih da ponesem
Njedra puna zavičaja.
Nemoj da zaboravite
Da mi date kosce snažne,
I katune i čobane,
Šuplji kamen sa Golaća,
Meni su sve stvari važne
Ako su iz moga kraja,
Vjerujte mi sve će stati,
Jer ja želim da ponesem
Njedra puna zavičaja.
|