|
Спучена мисао
У мом гласу
У мом стасу
Кад други гледају
Споља
Није нека моћ
У њиховим су рукама
Узда и ђем љути
У мом гласу
Спучена мисао
Опутом и запишаном
Пређом
Што не стигну опанци
Стигнуће обојци
И клетве силованих
Сестара и мајки
У њиховим очима
Све је записано
Нек’ се зна
Ко тка
А ко црну вуну
Преде.
Глођем властиту сјенку
На ничијој страни
На живој рани
Као на лави
Самујем
Глођем властиту сјенку
Намазани типови
Оперисаних образа
Сваки дан
Причају нам бајке
А уствари
Праве нам хајке
И снове наше краду
Родокољари домаћи
Синови рахметли срамоте
Довели су нас
До страшне голготе
Уз трбух гмижу
Сломљена ребра
Лижу
За зубе језик
Кажу
Све дубља бразда
На мом челу
Из њедара
Гутам празнину
Посљедњу наду
Што ми нуде.
У Стоцу, 14.11.2004. године
|