|
Spučena misao
U mom glasu
U mom stasu
Kad drugi gledaju
Spolja
Nije neka moć
U njihovim su rukama
Uzda i đem ljuti
U mom glasu
Spučena misao
Oputom i zapišanom
Pređom
Što ne stignu opanci
Stignuće obojci
I kletve silovanih
Sestara i majki
U njihovim očima
Sve je zapisano
Nek’ se zna
Ko tka
A ko crnu vunu
Prede.
Glođem vlastitu sjenku
Na ničijoj strani
Na živoj rani
Kao na lavi
Samujem
Glođem vlastitu sjenku
Namazani tipovi
Operisanih obraza
Svaki dan
Pričaju nam bajke
A ustvari
Prave nam hajke
I snove naše kradu
Rodokoljari domaći
Sinovi rahmetli sramote
Doveli su nas
Do strašne golgote
Uz trbuh gmižu
Slomljena rebra
Ližu
Za zube jezik
Kažu
Sve dublja brazda
Na mom čelu
Iz njedara
Gutam prazninu
Posljednju nadu
Što mi nude.
U Stocu, 14.11.2004. godine
|