Tako je bilo sve do nesrec'nog ”dogadjanja istorije” devedesetih. Potresen ulogom prinudnog svedoka zbivanja u toj crnoj deceniji koja se podudarila sa vremenom njegove pune zhivotne i umetnichke zrelosti, Tikvesha je iz osnove izmenio umetnichki kredo. Surova stvarnost koju je prezhivljavao trgnula ga je iz njegove melanholichne meditacije. Tokom devedesetih, nastala su dela koja su predstavljala jednog novog, nepoznatog Tikveshu. U njemu kao da se promenilo sve, razumevanje odnosa umetnosti i zhivota i nachin upotrebe likovnog jezika. Njegovi novi radovi jedva da su se mogli prepoznati na tadashnjim ULUS-ovim izlozhbama. Bili su to kolazhi, nachinjeni na ”dadaistichki” nachin, chiji su fragmenti, uzimani iz dnevne shtampe, ukomponovani u transparentne celine, jasno aludirali na umetnichki irelevantne, ali zhivotno aktuelne dogadjaje i na lichnosti njihovih protagonista.
Iako ti dogadjaji polako tonu u istoriju, oni i danas prozhimaju Tikveshinu stvaralachku svest. O tome svedochi njegova julska izlozhba u beogradskoj ULUS-ovoj galeriji. Tikvesha je razvio jezichku strukturu izraza svojih dozhivljaja onoga vremena. Uz kolazhe, pojavili su se asamblazhi i instalacije. Ti eksponati gradjeni su od autentichnog materijala, od realnih predmeta, uzetih sa mesta tragichnih dogadjaja...
Tikvesha je, kao zreo stvaralac, shvatio besmislenost ilustrativnog prikazivanja apokaliptichnih prizora minulog balkanskog rata koji je sa jednakom strahotom pogodio oba njegova zavichaja, ljudski i umetnichki. On je, otud, nashao reshenje u jednom likovnom izrazu koji bi se mogao nazvati simbolichno dokumentarnim. Bilo bi banalno okvalifikovati njegovu tematiku stereotipom antiratnog angazhmana. Tikvesha je prozhet odvec' dubokim osec'anjem rezignacije da bi mogao da se izrazhava kao angazhovani umetnik. Njegovo delo nije vizija vec' zapis. Ono ne podstiche buntovno podsec'anje, vec' odrazhava tezhinu gorkog pamc'enja... Najjachi utisak koji posetilac ove izlozhbe mora da ponese sa sobom ne odnosi se na proshlost, vec' se, zloslutno, tiche buduc'nosti. Iako to ne kazhe otvoreno, Tikvesha podstiche slutnju da balkanska tragedija nije zavrshena. Svojim stvaralachkim gestom, ovaj umetnik kao da aludira na fatalnu, iracionalnu, tamnu neminovnost koja, po nama neznanom, nemilostivom zakonu, i dalje preti...
”NIN”, Beograd, 9.IX.04.
|