|
I
И чему ходочашће ножа
низ голо грло крезубе виолине
кад не помаже стара мелодија
да се сажваче овај измишљени
а тако храњиви пут
можда и не води никуд
овај простор омеђен крајпуташима
јер је свеједно како се окренемо
кад на странпутицама нема путоказа
идемо ли ка циљу
који можда и не постоји
или се враћамо са извора
на ком сигурно нисмо били
II
плашим се да је узалуд
а узалуд ј е велим ова музика
ова кафанска балада
на прашњавој гитари излизаних жица
узалуд је тужна жено
моја рука на твом рамену
изгубљена у путовању
до њежно плаве кошуље
гдје досадно добује прстима
далеко од твоје топлине
|