|
Двогласје Косовелове лирике
Сречко Косовел: Сончница на рами/Сунцокрет на рамену, пјесме, избор и пријевод са словенског Исмет Бекрић, Едиција „Лилиум“, Љубљана, 2004.
И Сречко Косовел, успркос кратког живота, потврђује да је већина значајних словенских писаца, посебно пјесника, писала и за дјецу, што је, чини ми се, посебност и одлика словенске књижевности уопће. Уз то, танкоћутна лирика тог жалосног крашког славуја, како га не ријетко, с разлогом, називају, увјерава нас не само да су најуспјелије пјесме за дјецу уједно и пјесме за све осјетљиве, него и обратно. Да многи Косовелови пјеснички медаљони, импресионистички акварелно просвијетљени или експресионистички душевно продубљени, чак када и нису били превасходно намијењени младима, могу им бити и те како блиски.
На том увјерењу се и заснива овај избор Косовелових пјесама, који је сачинио и препјевао на свој, босански језик, бањалучки пјесник Исмет Бекрић, знани босанскохерцеговачки пјесник за дјецу, који већ једанаест година живи у Словенији (у Илирској Бистрици), овога пута у својој драгоцјеној преводилачкој пустоловини, која је посљедњих година резултирала и једним антологијским избором словенских пјесама за дјецу, двјема књигама Драготина Кетеја (: Kettej) и књигом пјесама Бориса А. Новака, одлучио се да представи, у двојезичном издању, дио Косовелових пјесама за младе, односно њима пријемчиве његове лирике. Рекох – препјевао, а не само превео, јер ће и читатељ сам уочити да је мјестимично одступао од дословног пријевода, у корист остварења што је могуће истовјетнијег пјесничког дојма, јединствене атмосфере и мелодичности пјесме. Тако да, када му је то понајвише успијевало, његови препјеви Косовелових пјесама зраче и звуче као написани на босанском језику. То је, уједно, највећа похвала пријеводу. А и овој књизи, коју одликује раскош Косовеловог пјесничког гласа, посебно његова љубав према љепоти Краса, гдје је и рођен (у Сежани – 1904.) и гдје је, као двадесетдвогодишњак и сахрањен (у Томају – 1926.).
Похвала књизи коју обогаћује двогласје Косовелове лирике, написане на словенском језику, коју прати њен успио преводилачки одјек на босанском језику. Тиме је Бекрић не само изрекао своју склоност Косовеловој поезији него, уз досадашња узајамна превођења, учинио још један корак приближавању двију књижевности, словенске и босанскохерцеговачке, а тиме и двију држава и народа који у њима живе.
Јосип Ости
|