Са творницом глинице у Зворнику пољска влада је потписала уговор о куповини 1,2 милиона тона глинице, вриједан 200 милиона долара са испорукама од 1976. до 1985. године.
Ово наводимо јер је Емерик Блум био тај који је успоставио са свјетским фирмама из области алуминија, а посебно пословну сарадњу са француском фирмом „ПЕШИНЕ“ и предсједником компаније госп. Пјер Жувеном.
Поред његових успјешних повезивања са електро-фирмама из Француске, Емерик Блум је и одликован „ЛЕГИЈОМ ВИТЕЗА ЧАСТИ“ Француске 1974. године. Жалосно је да неки појединци данас својатају ове велике Блумове и Енергоинвестове успјехе, а није их нигдје било кад су се та предузећа стварала, посебно алу-комбинат у Мостару.
Његова је заслуга и стварање властитих капацитета у производњи електро и машинске опреме. Тако је изграђена и творница ТАТ на Илиџи, електро творница у Лукавици код Сарајева, творнице у Добоју, Оџаку, Чрнучу (Словенија), Тешњу, Вишеграду, Приштини, Тузли и у другим мјестима БиХ и Југославије.
Из области аутоматике позната је његова брига о стварању неколико узорних творница из ове области.
Да би постао Енергоинвест оно што је био уочи агресивног рата против БиХ, од некадашњих 120 инжињера и техничара из 1952. године, он је школовао, стипендирао и добио стручњаке разних техничких профила. Само у 1968-1969. години Енергоинвест је стипендирао 1200 студената, и то машинских, електро, грађевинских и осталих факултета, тако да се тај број стално повећавао на 1500, а касније на 3000 стипендија. Постоје архивски подаци да је Енергоинвест имао у свом саставу око 6000 инжињера, техничара, економиста, правника и других стручњака уочи агресивног рата 1992. године. Била је стална пракса предузећа још од 1953. године да се користе специјализације наших стручњака у: Русији, САД-у, Њемачкој, Француској, Енглеској и другим земљама.
Још један интересантан подухват Е. Блума да се уведе машинска обрада података са дигиталним рачунаром ГАМИНА 30 и аналогни рачунар ПАЧЕ 231 који је у то вријеме чудо далеке 1964. године, а био је и први у Босни и Херцеговини. Исто тако он је схватио да босанско и југословенско тржиште уско уз повећани пласман енергетске и серијске опреме па је узимао тешке девизне кредите да би отворили 20 представништва сектора извоза, а касније се тај број стално извозних пунктова повећавао, од Мексика, САД-а, арапских земаља, затим блиског и далеког Истока.
Извоз трафо станица, термоелектрана, далековода, па серијске опреме (арматуре, цјевоводи, нисконапонски и високонапонски прекидачи), а као посебно опрема оклопљених трафостаница за СССР, Египат, Ирак и Иран, те атомски сепаратори за СССР који су се показали не само као одличан али и сигуран производ који је произведен и творници термоапарата (ТАТ).
Треба споменути да је пред рат 1991. године Енергоинвест имао импозантну суму извоза од 700 милиона долара. Овом је придонијела Блумова оријентација да се са страним партнерима отварају заједничка творничка постројења као у Мексику, затим Енерго-ГАР у Ирану, творница арматура „ДЕЛТА“ у Египту, заједничка предузећа из области електро и машинске опреме, а посебно се истиче заједничко предузеће ПЕТРОЛИНВЕСТ у Сарајеву са француским партнером „TECHNIP“ основано 1. јануара 1970. године, то је мјешовито југословенско-француско предузеће за пројектовање и изградњу објеката у области нафте и петрохемије.
Е. Блум је у право вријеме осјетио да се мора формирати „Лабораториј за заваривање и дефектоскопију“, основао га 1954. године да би формирао друштво за заваривање у БиХ и школу заваривања. Лабораториј је признат од југословенског „LOYD-a“ регистра бродова, германског „LOYD-a“ и постао редовни члан Међународног института за заваривање у Паризу. Шведска фирма ACEA-ATOM 1970. године је закључила уговор са Енергоинвестовим инситутом за испитивање горивног елемента за нуклеарна постројења – каква је то била референца.
Тешко је набројати све контакте које је успоставио Е. Блум, али навест ћемо само неке. Посјета иранског цара Реза Пахлавиа Енергоинвесту 1966. године у Сарајеву. Тад је Блум одлучио да се отвори представништво Еи у Техерану које је постигло низ извозних послова све до 1992. године. Предсједник владе Пољске Пјотр Јарошевић се састао са Блумом у Сарајеву 1971. године. Енергоинвест успоставља одличне везе са совјетским руководиоцима посјете у Сарајеву и Москви у којима су учествовали у више наврата: премијер Алексеј Косигин, потпредсједник владе СССР-а Архипов. Са предсједником московског „Атоменергоекспорта“ Блум потписује уговор о испоруци опреме за атомске центале у Русији. Успоставља одличне личне везе са Робертом Макнамаром, предсједником Међународне банке за обнову и развој.
Са господином Чарлс-Шо, руководиоцем америчке консултантске фирме Mc-Kensey, Блум успоставља такве послове који помажу Енергоинвесту да дође до нове организације у предузећу, а посебно фундаменталне измјене, а то је резултирало у стратешким пословним тачкама са посебном и пуном одговорношћу руководећих лица за профит који су одговорни и који извештавају Е. Блума. Ова Mc-Kensey-ова организација је радила све од 1970. до 1992. године. Госп. Чарлс Шо је отворено признао да је у свом 30. год. раду научио више од Е. Блума него од многих директора који су руководили свјетским корпорацијама.
Какву је енергију имао Е. Блум говори и то да су он и његови сарадници знали да приме високе пословне и политичке људе из 30 а у неким годинама и по 40 делегација.
Посебно треба истаћи даје он прихватао од својих сарадника и радника све идеје које су биле за развитак Енергоинвеста.
На крају нисмо могли све написати о овоме привредном визионару, али би било пожељно да се то учини ради млађих кадрова и да се у потпуности освијетли лик Е. Блума.
Наш град Сарајево и Република Босна и Херцеговина није се на адекватан начин одужила овом великом човјеку. Добио је једну малу уличицу на Грбавици – Сарајево, а сами радници Еи дали један скроман споменик испред Еи.
Требамо се надати да ће се ипак наћи неко тко ће вредновати оно што је Емерик Блум учинио за град Сарајево и БиХ.
Сарајево, 18.6.2004. г.
Сафет О. Хасанбеговић, дипл. ецц.
Мухамед Цицо, инг. машинства
Кемал Алићехајић, мр. економије
|