Након тога
Од рибе осташе кошчице.
Ваздушни међупростори,
у којима ветерани револуције
са додатком се насељавају
и жељама
зелени купус од јуче узгајају.
Трговци.
Ко трбушне радње пуне рјешења нуди,
пјева сада празноћи,
док мода не постану.
Многи носе сада штедљиво срезане мантилчиће,
којима рукави, дугмад и џепови недостају.
Нико не жели бити прошлост.
Шта сада играмо?
Један задатак радимо.
Допуштамо да нас премјесте.
У који вијек?
Једну плетеницу носити и пред публиком се смјети ошишати.
Или код народних сеоба назад се вратити,
с болесном ногом и ускоро након тога насељен бити.
Када смо почели, мислили смо: најприје започети.
То није било тако замишљено.
У ствари ми смо вољели оно а не оно.
Али то не дође.
Ово дође.
То нисмо могли знати.
Тога нема.
То лежи иза нас.
Шта у бла-бла-мјехурићу стоји.
Приговори иза игралишта.
Зашто ово а не оно?
Након тога се промијени мода.
Један процес учења у чистом посматрању
почео је.
Ми живимо без захтјева.
У украшавању засјечен остати.
Све док се балега пуши,
ново је писмо на камену.
Касније ће проћи овуда сакупљачи.
Мала и дужа вриска је ишчитана.
На примјер ова: не никада не!
Послије тога поста намјештај луд.
Ова идеја, тако стрма
и још увијек неосвојива,
мами пењаче планина из цијелог свијета.
Љето за љетом губе се тако у висине.
Кривњу носе гледаоци
са својим: Превисоко, Престрмо.
Та удаљеност кестенова.
Или мој прст преко уско везане жичане петље.
Овдје сам неколико пута трчао.
Овдје сам се престигао.
Зашто они говоре увијек о срећи.
Радостан сам, када пада дрво.
А у истом размаку стоје празни кестенови.
Већ у Прије тога почело је оно Након тога.
Изгледало је онако добро припремљено
и приближавало се опрезно у чврстини.
А, док смо рекли сад, лежали су захтјеви
за премјештај овог Сад напријед.
(Касније се на неком трећем мјесту
како рекоше у дијеловима одржало.)
Након тога су се друге ствари и чињенице фотографисале.
Те штете ходника су се касније израчунале.
Након тога смо премјештени
и тражимо вицеве од раније.
Након тога су долазили рачуни кући.
Наши дугови нас никада не заборављају.
Превела: Бисера Суљић-Бошкаило
|