У вријеме активности око градње коридора Вц Коњичани се воле вратити у прошлост, па ће, трасирајући пут до обнове њихове знамените ћуприје на Неретви, рећи како је управо та ћуприја била спона између сјеверног и јужног дијела некадашњег коридора Вц, који је ишао од Дубровника до Мостара, па преко Борачког језера и до Коњица, онда пут Сарајева и све до ријеке Саве.
Сада у вријеме завршетка обнове Старог моста у Мостару Коњичани почињу са реализацијом своје дугогодишње жеље за обнову свог Старог моста, своје ћуприје на Неретви. Грађани Коњица, опћина Коњић, разне невладине удруге воде низ врло конкретних активности на обнови моста. Сама акција више пута медијски је представљена. Обављено је низ разговора са амбасадама појединих пријатељских земаља, пословним људима спремним да помогну око обнове коњичке ћуприје. До сада су сви они као и многи грађани Коњица исказали жељу за конкретном помоћи да се ћуприја обнови.
Најконкретнију помоћ до сада су обећали представници Републике Турске.
Послије посјете њихових министара и амбасадорице пришло се и реализацији врло конкретних радова: одређивање мајдана камена, истраживачки радови на мосту, израда пројектне документације, припрема вађења остатака моста из ријеке Неретве итд.
Моје обраћање Парламенту је у циљу пружања подршке Министарства за културу, спорт и образовање да би исто могло из својих фондова помоћи обнову ћуприје.
Тренутак је врло значајан с обзиром на то што су наши пријатељи из Турске обећали највећи дио радова на обнови урадити властитим средствима.
Њихова фирма ЕР-БУ која ускоро завршава радове на обнови Старог моста у Мостару долази у Коњиц да започне одређене активности око обнове коњичке ћуприје.
Своје кратко обраћање и молбу за помоћ код обнове завршио бих ријечима уваженог писца „Све може бити. Али једно не може, не може бити да ће посве и заувијек нестати великих умних, а душевних људи који ће за божију љубав подизати трајне грађевине да би земља била љепша и човјек на њој живио лакше и боље. Кад би њих нестало то би значило да ће се и божија љубав угасити и нестати свијета. То не може бити.“
Надам се да припадамо тој групи људи и да ћемо врло скоро угледати ћуприју на Неретви у Коњицу обновљену у свој својој љепоти.
|