Избацити постељину на прољетно сунце,
комад телећег меса ставити да извуче
модрицу око ока,
извадити конце из зашивене ране,
опрати преноћени сапун.

Ставити поклопац на лонац,
помолити се туђем Богу,
ставити зимске чизме у фрижидер,
извући исусовке из срца јастука,
јаким магнетом покупити летеће игле
из дјечијих креветаца.

Као да сам ти оца убио, јер сам се прекрстио,
као да блатна водурина не тече у
шахтове нагете улице Ивана Карамазова,
помјерили смо часовнике уназад, ради
касног лијегања и раног устајања.

Ову би воду требало окупати.
Што ме тако гледаш, као Леонардо
у мрљу на зиду?

У Сарајеву, 1.3.2004.