Кад сам био дијете
На сеоском путу
Нашао сам једну
Оловчицу жуту.
Малу истрошену
Сломљенога срца
Које је у блату
Престало да куца.

Подигао сам је
Опрезно и њежно
Обрисао блато
Вратио јој срце
И на празном листу
Исписао слова
Оловка је опет
Била као нова.

Тако сам оловку
Спасио од блата
А она је мени
Отварала врата.
Памтим још и данас
Ту оловку жуту
Вјерни ми је пратилац
На животном путу.