|
Зарањам ко понорница
међу канцеларијски прибор
моје спаваће собе,
отварам нови пакет спајалица
и гледам сат на компјутеру:
три минуте послије поноћи,
радни дан је почео...
Требам нешто записати,
жути мјесец на прозору,
зелено свијетло монитора,
скоро па семафор.
За слободан пролаз мислима?
За припрему прстима
на тастатури?
За заустављање глупости
које се врзмају по глави жене
када није ни забринута ни тужна?
|