|
Господар времена
себе напукао
Дијели се на двије
немјерљиве части
Нож пукотине
Путниковим оком
Рупице – фрулице
У камен нас воде
Изворишту стећка
До разорног гласа:
Умро сам једном
јуче
Жив сам у теби
данас...
Одгонеташ ли ми
кућни праг
Пукотином ући у себе
Слиједи слијепца вид
И гуштера којег траг
|