Хасић слика уједначеним интензитетом скоро три деценије, ствара и осмишљава риједак пут слике, заслугом свога талента и надахнућа, аутентично и оригинално занатско умјеће, открива нам да се ради о сликару који исто слика, као и прије три деценије, а тако и, у нетом створеној слици, што говори да се ради о сликару који је рођењем постао то што јесте. Вјешто влада техником и снагом боја, образујући слику, рекло би се као у природи. Сваким покретом киста осмишљава пут, рефлектујући снажан говор и израз, који произлази из свега инспиративног, контемплацијом снажних естетских виђења. Нараван дух у свему пребива, опсесиван је и живо врело узавреле конотације невиђеног смисла. Свака слика је израз који саму себе представља, верификујући нешто ново у говору умјетности. Хасић је реалиста и импресиониста, који оставља снажан дојам карактеристичне духовне, необичне људске архитектуре, у свој својој величини и, у мисаоној цјеловитости, непромјенљиве индигнације линија, које иду почетку свршетка свега насталог на његовим уљаним платнима. Нема ничег претјераног, сувишног, недореченога.
Сваки потез има своје мјесто, сваки покрет руке одаје чврстину, одише својим током и временом када је слика рађена. О Хасићу се с пуним правом може рећи да је сликар чије ће слике, вјеровати је, наћи своје мјесто у неким од наших антологија. Хасића ћемо ближе упознати када га видимо на нашем босанскохерцеговачком поднебљу, гдје и припада, управо зато што својим радом и стваралаштвом свједочи бошњачку баштину и културу.
Нови Пазар, 7.02.2004.
|