|
Тамо сам сусрела људе
Који разумно раде
Мирно саслушају
Од срца савете дају
Идеје у дела претварају.
Често сам се питала гласно
Чиме сам то заслужила
То једнозвучје доброте и ума
У оним данима кад сам мислила
Да беспуће нова беспућа рађа.
Жалосно је да су јата речи одлетела
Узалудно желим и тражим
Да из осећања мислима истеку
Раније би направиле праву реку
И гласно певале човечности
Јер још постоји.
|