|
Грлим те
и као да грлим
сва поља израсла у мају,
устрептала под кишом,
с мирисима просутим над нашим небом.
Једна птица слети
и сашаптава се с биљем
израслим у твојој коси.
Један лептир,
уснуо у соковима
усана ти,
напушта пољану;
гледам како расте, небо наткрива
бојама,
земљи Сиво
да у походе не крене.
Грлим те
и као да грлим
капљу прозирну
из које се Дуга расцвјетава.
|