|
Izgubio sam ključ što je
do maločas bio na mom dlanu.
Prvo lice, po pravilu, uvek suviše
zna, ali to nije uvek tako.
Eto, izgubio sam ključ,
negde sam ga zaturio, ili mi ga je
jedna ruka ukrala, bacila u vodu,
možda uzidala u neki temelj.
Ne znam gde je ključ od kuće;
a svet postoji samo u mojoj sobi
gde se moja osamljenost hrani
hlebom moje osamljenosti.
Sumnje se gnezde gde stignu,
da odatle posmatraju buduće događaje.
Na nekoj divljoj plaži gde se
prsti ljubavnika prepliću i grade
lavirint, tamo je, moguće, moj ključ.
Na ovom svetu vredi živeti samo za
ono o čemu se govori šapatom.
Ostalo nije priče dostojno. |