Na ovom mestu oglašavam:
veoma sam težak čovek za ovo vreme;
Nomad sam beskraja ­
samorodan, nezavistan, nepotkupljiv, slobodan...
Nikad mi ništa nije bilo oprošteno:
niti što sam rekao, niti što sam uradio;
ni ono što nisam, niti što... postojim...
Imam porušeni rodni grad...
i još nekoliko gradova gde se osećam dobro.
Verujem u porodicu, Boga, kralja i otadžbinu.
Slavim Svetog Arhangela Mihaila
u ime Oca, Sina i Svetoga Duha...
Otac sam,
Imam Mirnu ženu i kćer Meseca,
imam sjajnog brata, Zen-mistika iz Melburna,
imam anđela čuvara, sveum iz Bafala,
volšebnog Maestra, tihog obnovitelja sa Vračara...
i Bardina, srodnu dušu u Bečkereku močvarnom.
Vlasnik sam Kluba Bardova.
Sin sam lunarne Serbie i solarnog Mediterana.
Živim, meditiram i pišem u lakovernom Singidunumu,
na božanstvenoj terasi koja gleda na sve četiri strane sveta,
na terasi okupanoj hladom dveju breza i dva oraha...
Imam kosmičko srce/ Aladinovu svetiljku u grudima,
imam uvek vremena, strpljenja i dobru vest za prijatelja...
Ništa ne tražim, želim samo da se zna...

Beograd, 2001.