Peter Handke dolazi u Beograd
Sve se živo uzmuvalo, uskomešalo
Čaršija se oseća na kilometre
Intelektualci, podeljeni u krugove,
Čitaju ubrzano njegove knjige,
Kako bi završili do četvrtka
Domaćice gledaju njegovu sliku u novinama
Dive se tim negovanim brkovima
I brižljivo odabranom okviru za naočare
”Bože, kakoje lep”,
Kaže nastavnica srpskog jezika
U osnovnoj školi ”Vuk Karadžić”
”Kako ja ranije nisam čula u njega?”
Peter Handke - pravda za Srbiju
Izađimo na ulice
Izvedimo svoju decu i svoje žene
I ponesimo zastave, šmrkove i vodene topove,
Da na ovaj radosni dan
Operemo svoju nečistu savest

13. maj 1996.

MOJU STARU MATI JE SVE LAKŠE RASPLAKATI

Pored moje stare kuće raste crkva
Retko tamo odem, ne volim od vere da pravim ritual
Mislim da Bog ne podnosi formaliste
Sveštenik se uvek lepo iznenadi kad me vidi
Njegova žena još više, nije me, kaže, očekivala
Ona me doživljava više kao komšiju nego kao klijenta
Vera se ponekad ne može sakriti, kažem joj u šali
Ona me gleda očima starog pesnika
Ljubav ne podnosi definicije
”Oprostite, nisam razumela vašu potrebu za promenom
Zapalite jednu sveću za žive u deo koji se pali za mrtve
Bog će vam oprostiti”
Deca rastu pokraj roditelja kao pečurke posle kiše
U moju sobu ulazi vetar koji na tebe miriše
Moju staru mati je sve lakše rasplakati
Pored moje kuće raste crkva
Bela kao vasionski brod