Pre trideset i više godina, nastao je Tikvešin bakropis - akvatinta ”Brdo s križem”.

Jedan majušni krst na brdu u čijem podnožju vidimo obrise kuće bez krova, nekoliko kvrgavih stabala i golo polje koje preseca put. Nema nikoga na putu, nema nikoga u polju. Pejsaž, uprkos svemu, nije sumoran, možda samo melanholičan. Krst je tu tek detalj, pre fokusiran naslovom dela no svojom dominirajućom pozicijom u pejsažu. No, ta pozicija jeste dominirajuća: krst ima funkciju kote. Godine 1967. dospeo je na sliku po jednom sistemu selekcije koji je ovom ornamentalnom detalju davao metafizičko značenje.

Kasnije, on je na Tikvešinim kolažima dominirajući, središnji znak, sa ”argumentalnim” svojstvima. Obrisi masivnog krsta jedva su vidljivi, jer su upisani u jednorodnu sadržinu, istu onu koja i njega ispunjava. Potreban je pokatkad napor da se nazre. No, upisana sadržina neda se prevideti. Njena je materija crpljena u ”trenucima očajanja i dokolice” iz velike mašinerije rata koju je ovih poslednjih godina predstavljala štampa. Ogromni kolaži, dimenzija 180X160 s pretežno crnom korotnom podlogom, nastali su strpljivim slaganjem reči, likova i prizora u čijem je znaku proticala ova ”istorija beščašća”. Njeni su grubi tragovi zatrli, ne samo pređašnji Tikvešin likovni svet, no i celokupni materijalni i duhovni svet iz kojeg je potekao.