o
Mostujte sa nama
Arhiva
Vlado Puljic - Hommage Pocitelju

Home · Info · Arhiva ·
Novi broj · Traži · Linkovi
Redakcija · Pretplata · Kontakt

Broj 125-126 (36-37 - nova serija)

Godina XXVI april-travanj/maj-svibanj 2000.
Prethodna · Sadržaj · Slijedeća

Sonja Biserko
(Beograd)
BUDUĆNOST BALKANA I SRBIJA

Nemoguće je govoriti o budućnosti Balkana bez budućnosti Srbije kao središnieg, ne samo geostrateškog već i političkog prostora. Već sama činjenica da je Srbija posljednjih devet godina ogromna prepreka brzoj tranziciji i ekonomskom povezivanju svih svojih suseda dovoljna je činjenica. Toga su svesni i svi njeni susedi, ali i međunarodni faktori koji su duboko zainteresovani za pacifikaciju i stabilizaciju regiona u samom predvorju Evrope. Najnovija inicijativa ”Pakt stabilnosti za Balkan” dovoljno govori o takvom interesu. Međutim, beogradski režim tu činjenicu svesrdno koristi kroz svojevrsnu ucenu suseda i Evrope. Najbolja ilustracija za to je odbijanje ponude austrijske vlade da pomogne raščišćavanje Dunava kod Novog Sada sve dok međunarodna zajednica ne garantuje obnovu svih srušenih mostova, zatim zabrana rumunskim brodovima da koriste kanale kao zaobilaznicu (ruski i ukrajinski brodovi neometano koriste dotični kanal) i sl.

Balkanske zemlje su tokom poslednjih pedeset godina živele u miru ali bez značajnije ekonomske, političke i kulturne saradnje. Pripadnost različitim blokovima svakako je bio glavni razlog za to, s time što je Jugoslavija sa svojim specifičniin položajem, pre svega kao nesvrstana zemlja, imala značajnu diplomatsku ulogu ne samo na Balkanu već i u svetu. Pored toga, neke zemlje kao što su Albanija, a kasnije i Rumunija, provele su decenije u totalnoj izolaciji zbog svojih totalitarnih režima. Različita historijska nasleđa i činjenica da je balkanski prostor uvek bio predmet nadmetanja velikih sila značajno su doprineli antagonizmima među pojedinim zemljama Balkana.

Nažalost, srpski nacionalni projekat poremetio je mirnu tranziciju na prostoru bivše Jugoslavije, što je u velikoj meri unazadilo ceo balkanski prostor i usporilo njegovu tranziciju. Srpski nacionalni projekat je međutim ubrzao emancipaciju svih jugoslovenskih naroda, koja se odvijala na najbolji mogući način. Poraz ovog projekta i njegov svojevrsni historijski debakl doveo je Srbiju u totalnu međunarodnu izopaćenost i izolaciju.
Dzoja Ratkovic-Gavela - Ilustracija

Budućnost Srbije kao dela Balkana i Evrope neizvesna je ukoliko Srbija ne sagleda i ne suoči se sa onim šta se desilo poslednje dve decenije. U svetlu sadašnjeg srbijanskog konteksta teško je proceniti da li za to stvarno postoji unutrašnji poteneijal. Politička scena u Srbiji je fluidna i očigledno je da postojeći politički protagonisti nisu u stanju da sagledaju više državne i nacionalne interese. Podele i antagonizmi glavna su karakteristika današnje političke scene. Nada leži u činjenici da opšte nezadovoljstvo raste i da protesti, koji se šire čitavom Srbijom, kontinuirano slabe i podrivaju piramidu odozdo.

Na osnovu pažljive analize javnog diskursa teško je očekivati neposredno otrežnjenje. Većina stanovništva se identifikovala sa Srpskim projektom. Srpska iluzija da je Jugoslavija samo proširena Srbija i srpsko lamentiranje da je ceo vek ”izgubljen”, kao i da će se ”taj gubitak teško nadoknaditi” jasno pokazuju da se Jugoslavija nije sagledavala kao projekat drugih nacija. Srbi nikada nisu priznali svoja očekivanja niti želju da budu jednaki.

Iseljavanje Srba sa Kosova
posle ulaska međunarodnih trupa, te povratka Albanaca, i de facto gubljenje kontrole nad Kosovom, važna je tema u sadašnjim stranačkim nadmetanjima. Dok režim insistira na povratku Srba i činjenici da je Kosovo još uvek pod suverenitetom Srbije i SRJ, opozicija to koristi samo u propagandne svrhe bez istinskog napora da se sagleda nova kosovska realnost, kao i mogućnost opstanka Srba u novom kontekstu. Režim, posebno Milošević, još uvek ima načina da destabillzuje samu operaciju na Kosovu, bez obzira na domet takvih pokušaja. Za sada samo pravoslavna Crkva zastupa interese Srba sa Kosova, ali imajući u vidu opštu konfuziju srpskog naroda, te konstantnu propagandu beogradskog režima, svi dosadašnji napori nisu doneli značajniji pomak.

Zbivanja u Crnoj Gori nakon crnogorske ponude Beogradu o redefiniciji odnosa dve federalne jedinice jasno ukazuju da je Crna Gora na dobrom putu da se odvoji i svoju sudbinu čvršće veže za Evropu. U međuvremenu i situacija u Vojvodini dobija svoju vlastitu dinamiku, pre svega, kroz nove zahteve mađarske manjine. Isto kao što Crna Gora traži novi status isto tako će i Vojvodina uskoro mnogo otvorenije postaviti svoje zahteve.

Konzervativnost, unitarizam i hegemonizam beogradske političke i intelektualne elite jedan je od glavnih prepreka promenama u Srbiji. Demokratliacija, ne samo SRJ, već i Srbije moguća je samo preko stvarnog procesa decentralizacije. Podupiranje centrifugalnih tendencija koje su očigledno u toku, kao reakcija na demokratičnost režima, moguće je samo suštinskom decentralizacijom i regionalizacijom Srbije. Samo tako mogu se stvoriti uslovi za reintegraciju u širem balkanskom i evropskom kontekstu.

Proces diferencijacije unutar same Srbije je preduslov za bilo kakvo suočavanje. On je tek u začetku. Međutim, društvo je duboko bolesno i lečenje će biti bolno i dugoročno. Takvom društvu neophodna je pomoć da bi shvatilo šta se dogodilo. Srbija je u međuvremenu prekinula odnose sa svetom, postavši autistično društvo bez stvarnog uvida u glavne evropske tokove. Činjenica je isto tako da su sve zemlje u susedstvu na neki način pod protektoratom međunarodne zajednice, jedino je Srbija pod stalnim pritiskom što se pokazalo ograničenog dometa i zahteva mnogo duži period. Korumpiranost i beskrupuloznost beogradskog režima ogromna je prednost u odnosu na zapadne demokratije, a desperacija i fatalizam najjače su oružje režima u suprotstavljanju Zapadu.

Za početak za srbijansko društvo je neophodno da shvati da je preduslov bilo kakvih promena promenljivost režima i njegova kontrola, te da nije važno ko će biti lider, već kakav program nudi. To je ujedno i najteži uslov.

Zbog izolacije i samoizolacije srpskog naroda, te suštinskog odbijanja zapadnih vrednosti i standarda, neophodno je pronaći pravi put do srpskog naroda. To se ne odnosi samo na režim, već i na političku i na intelektualnu elitu, kao i širu zajednicu. U tom smislu neophodno je približavanje i promovisanje suštine Pakta stabilnosti.

U ovom momentu isto tako neophodno je pokretanje bilo kakve proizvodnje kako bi se prekinula atmosfera učmalosti i mrtvila čitavog društva, te pokrenula inicijativa. Ona očigledno dodatno pogoduje pribegavanju teorijama konspiracija i glorifikovanju sopstvenog značaja u suprotstavljanju zapadnoj supremaciji. Oslanjanje samo na humanitarnu pomoć samo prolongira apatiju. Organizovani kriminal i mafija na Balkanu, posebno u Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori i Albaniji, je jedan od glavnih opstrukcija demokratizacije u regionu. Zato je neophodno da se pakt stabilnosti i sve druge međunarodne akcije ozbiljno pozabave ovim pitanjem. Isto tako pitanje kažnjavanja ratnih zločina je preduslov za diferencijaciju i denacifikaciju srbijanskog društva. Bez jasne diferencijacije društva po pitanju ratnih zločina vodi ka kolektivnoj odgovornosti čitavog društva što će samo dodatno pomoći dizanju zida prema Zapadu.

Sadašnja politička i intelektualna elita potpuno su istrošene. Neophodno je otvoriti put i prostor za nove pragmatične ljude, koji su lično svesni bezperspektivnosti kako zemlje tako i njihove lične. Sadašnji režim i njegova opozicija neumitno će zajedno napustiti političku scenu s obzirom da su sve ovo vreme bili ogledalo jedno drugom. Liberalnu elitu (koliko god da je minimalna) koja je bila marginalizovana treba vratiti na scenu kako bi se stvorio prostor za analizu i stvaranje nove, moderne vizije Srbije. Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, ako se ozbiljno primeni, igraće ključnu ulogu u modernizaciji i evropeizaciji Srbije i čitavog balkanskog prostora. Balkanske zemlje, ukoliko ostavljane same sebi, čak i one koje su krenule putem tranzicije, neće biti u stanju da prevaziđu svoje slabosti bez ozbiljnog direktnog evropskog angažmana.

Prethodna · Sadržaj · Slijedeća

Mustafa Pezo - Stari Mostar

Home · Info · Arhiva ·
Novi broj · Traži · Linkovi
Redakcija · Pretplata · Kontakt

Časopis Most je upisan u evidenciju javnih glasila R BiH pod brojem 536 od 30.11.1995.
i oslobođen je plaćanja poreza na promet.
ISSN 0350-6517

Na vrh

Copyright © 1995-2000 Časopis Most · Mostar · Bosna i Hercegovina
Sadržaj obnovljen: 14-05-2004

Design by © 1998-2000 HarisTucakovic, Sweden
oo