|
Травникова ријеч одлежи пола вијека.
Али кад се каже, права да се каже,
Важно да из празног пуноћа те чека,
И да ријеч по ријеч у вјечност се слаже.
Травник зна да шути и кад ти обећа,
Лажном надом не воли он да чегрта,
На тврђави те сачека изненадна срећа
С рукама минарета подупрта.
Чекање те овдје никад не превари,
Мудрост бар до сутра мора да одстоји,
Неки нови видик увијек те озари,
Безнађе овдје не см’је да постоји.
Травник читав настао од букета ријечи,
Метафоре вода, камена и трава,
Пуноћом, а не празнином воли да звечи,
Јачи од свих страхова и од заборава.
|