|
Да нисмо скупа
Ти и ја
мјерили би вријеме пјешчаним сатом
на длановима наше љубави
исписане по хартијама
босанчицом изворном
што бјеше
писмо љубљених слова
идејне прошлости, осмишљене
за немогуће, нестварне
Бескрајно жељне стварности,
Снова
досањаних стихова
што их пише ово срце избодено
погледом дивљим твојим…
Ниједно вријеме тог доба
не би имало љепоту овог
што га дишемо. Скупа.
|