|
(Записано на дан када смо
се опростили од Драгана Шимовића)
Нисам те познавао
Довољно
Ни пјесме ти све
Познавао
Нисам а читач
Ревностан сам
Био
(Свијећу што догорјева
Гаси дјечији плач)
То се сјени наше
Сусрећу на небу
Херцеговачком
И једно дијете
Равна дугове наше
И признаје немоћ
Нашу
Брате по
Несаници…
Нар
Познајем сликара и
Пјесника који нар
Најбоље слика
У пастелу Херцеговине
И у развалини
Кућа наших дјетињстава
Кад год слика кистом
Или версом ја добром
Богу шапћем:
За Владу од Пуљића
Крајолик Бунских ада
Чувај и на оном
Свијету!
Јер, како ће Боже
На свијет онај
Без нара поћи…
|