Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 209 (120 - нова серија)

Година XXXII април/травањ 2007.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Харис Туцаковић
Савремена финска књижевност
Ева Килпи (: Eeva Kilpi)

Ти си за ме био онај прави,¹
само ја за те нисам била она права.

* * *

Реци ако сметам,²
рече он улазећи,
онда одмах идем.

Не само да сметаш,
одговорила сам,
ти реметиш сву моју егзистенцију.
Добродошао.

* * *

Да. Постоји љепота.³
Постоји љубав.
Постоји радост.

Сви ви који патите у свјетској биједи
браните их!

* * *

На крају сам упознала особу⁴
која је волила исте ствари као и ја:
ласте, шишмише и пусте куће,
лоше путеве и високу траву,
шумске звијезде, маглу и осаму.

И како смо били досљедни:
нисмо могли трпити једно друго.

* * *

Може ли се је.... за стотку? рече он⁵
мени на аутобусном стајалишту у 0.42
са пустим леденим улицама око нас.
Прво сам климнула главом, ал’ затим рекла:
Не за паре, већ да усишеш и опереш суђе.
Он то одби
и окренувши се оде утучен својим путем.

* * *

Назови ме прије него свијет експлодира.⁶
Да кажемо збогом.

* * *

Даље од овога не можемо отићи:⁷
Своју властиту пропаст гледамо на ТВ.

* * *

Ми немамо никакву заштиту од љубави⁸
никакву заштиту од живота,
никакву заштиту од смрти,
никакву заштиту.
Ми смо тако незаштићени.
У томе је нешто скоро величанствено.

* * *

Пође падати као лист.⁹
Покаја се на пола пута,
преобрази у жутог лептира
и одлепрша својим правцем.

* * *

Дивна је земља.¹⁰
Земља је тако дивна да ће бити тешко
без ње остати,
да ће бити тужно кад се она уништи.
Она се љепотом брани.
Она нас у очи гледа и пита:
Зар ме ико може разорити?
Природа буја да би смрт избјегла.
Прираштај је једина снага против пропадања.
И љепота.
Кад развој наоружања досегне своју мртву тачку
и ништа више не буде тако смртоносно,
љепота ће устати против уништења јаче
него икада.
Ништа не влада љепотом.
Немоћно је оружје пред љепотом.

* * *

Када је Бог шестог дана стварао човјека,¹¹
бијаше потпуно исцрпљен
да прах у његовим рукама није добио живот
као када је за својих моћних дана
стварао свјетлост, биљке и животиње.
Морао је глини давати умјетно дисање
прије но што је донекле почела дахтати
и то никада не бијаше неко честито створење,
ништа очигледно и јако
као биљке и животиње.
Бог бијаше собом јако незадовољан,
и да би се због своје неспособности казнио
назва он то задње створење сликом својом.
”Тако наказан сам ја уствари”, рече он самом себи.
И бијаше принуђен да се одмори.

* * *

Ја волим више врста мушкараца,¹²
само је штета што су сви видљиви.
Са сваког прозора се примијети
да они долазе.
Ја бих требала мушкарца
који би могао стати у џеп
и унијети се
а да то нико не види,
истовремено с хљебом, вином и поврћем.
Једног који се може узнијети на горњи спрат,
полећи на јастук
и поставити крај се и гледати
како нараста
у своју нормалну величину
и можда чак још мало.

Послије би ми се окренуо,
узео у своје наручје
и обухватио ме.
Или како то сад иде?

* * *

Он ће се сигурно фино снаћи у животу:¹³
он зна писати,
он зна волити,
он зна лагати.

Ја сам га томе научила.

Сад га лахка срца
могу пустити да иде.

* * *

Вани лежи мој змај¹⁴
исјечен у комаде
а и ја сама умирем.

Заједно са змајем
умире увијек принцеза
иако то витезови не опажају.

Чекај ме, змају,
ја те пратим,
ја не могу живити с убицом.

У земљи истрјебљења
ћемо зачињати и рађати
нове врсте
које они не дотичу.

О ауторици:

„Сјећање има сто ушију и хиљаду очију и већина очију је затворена, пошто човјек мора гледати напријед. Но, деси се да се неко од очију изненада отвори и види догађаје из прошлости као да се дешавају овдје и сада, све је живо и блиско и човјек осјећа да било када може призвати било шта из свог дјетињства. То међутим није тако јер сјећање има властиту вољу, то је као друго створење одрасло заједно с појединцем, као да двојник путује упоредо с њим и понекад је услужан, понекад издајица…

… Сјећање је као сјеник пун мирисног сијена, цвијећа и чичака. Може се благо ускочити, около ваљати, волити и превртати и излежавати на свему и мало одријемати.”,

пише Ева Килпи у свом задњем роману Rajattomuuden aika (Вријеме неограничености, 2001.).

Ева Карин Килпи (18.2.1928. Сало, Хиитола, Карелија) је једно је од најзапаженијих књижевних имена на финском језику у свијету, посебно у Шведској. Њени романи, новеле, есеји и поезија су превођени на више језика и више пута награђивани. Државну књижевну награду је добила три пута.

Самостална жена, карелски коријени и значај природе за човјека су централне теме њених дјела. Ева Килпи је провела дјетињство у Карелији и била присиљена, као и стотине хиљада Карелаца, да се да у Финску када су Совјети почетком II свјетског рата освојили Карелију. Килпи је о томе писала чак и у најновијој књизи Rajattomuuden aika (Вријеме неограничености, 2001.) која је временски смјештена дијелом прије, дијелом након њене ратне трилогије Talvisodan aika (Вријеме Зимског рата, 1990.), Välirauha, ikävöinnin aika (Вријеме чежње, 1991.) и Jatkosodan aika (Вријеме Настављеног рата, 1995.). Њено трауматично пресељење са земље у град прожима и њена ранија дјела у којима се идила дјетињства уздиже као супротност осјећањима отуђености и безначајности карактеристичним за урбано друштво.

Главне личности њеног опуса цијене осјећања, њежност и креативност. Након ранијих романа о евакуацији, књижевница се усмјерила проблемима којима је изложена самостална жена у свијету којим доминирају мушкарци и новац. Тај мотив је најувјерљивије обрађен у роману Häätanhu (Свадбени плес, 1973.). Еколошка одговорност, посебно човјекова потреба да буде сам у природи, је такође тема која се стално јавља у њеној прози и поезији. У збирци Анималиа (1987.) изражена је њена пантеистичка, органска свестраност.

Ева Килпи је посебну пажњу побудила еротски набијеним и структурално смјелим романом Тамара (1972.) преведеним на више језика, и.о. на словеначки (превео Франц Шримпф; Мурска Собота: Помурска заложба, 1976.) и хрватски (превео Мирко Румац; Загреб: Напријед, 1981.).

Њена лирика је у препјевима Шерстин Линдквист (: Kerstin Lindqvist) постигла велику популарност у Шведској, и.о. збиркама Sånger om kärlek (Пјесме о љубави, 1980.), Min kärleks höga visa (Ода мојој љубави, 1985.), Анималиа (1988.), Om kärleken och döden (О љубави и смрти, 1991.) и Tack för igår (Хвала за јуче, 1996.).

Ева Килпи стоји јако високо међу могућим добитницама Нобелове награде за књижевност. Према кладионици Ladbrokes (26.9.2006.), нешто прије прошлогодишње додјеле Нобелове награде (12.10.2006.), прогнозе су биле: Орхан Памук (4,00), Адонис (5,00) и Ришард Капушински (6,00).

Међу женама су најбоље стајале: Американка Џојс Керол Оутс (7,00; 1936.), Данкиња Ингер Кристенсен (13,00; 1935.), Алжирка Асиа Дјебар (псеудоним Фатима-Зохра Ималаен, 41,00; 1936.), енглеска Мађарица Гита Серени (41,00; 1921.), Ева Килпи (51,00), Њемица из румунског Баната Херта Милер (51,00; 1953.), Енглескиња Џенет Винтерсон (101,00; 1959.), Канађанка Маргарет Атвуд (101,00; 1939.) и Пољакиња Олга Токарчук (101,00; 1962.).

Приредио и превео: Харис Туцаковић

____________________

¹ Du var för mig den rätte – Kilpi, Eeva. Sånger om kärlek. Tolkning från finskan av Kerstin Lindqvist. Bromma: Fripress, 1982, (4:e uppl.). с. 11.
² Säg till om jag stör – Kilpi. Sånger om kärlek. с. 17.
³ Ja. Det finns skönhet – Kilpi. Sånger om kärlek. с. 22.
⁴ Till slut gick det så att jag mötte en människa – Kilpi. Sånger om kärlek. с. 33.
⁵ Kunde man få knulla för en hundring? sa han – Kilpi. Sånger om kärlek. с. 46.
⁶ Ring mig innan världen exploderar – Kilpi, Eeva. Innan döden. Tolkning från finskan av Kerstin Holm-Lindqvist. Bromma: Fripress, 1984, с. 39.
⁷ Längre än så här kan vi inte komma – Kilpi. Innan döden. с. 67.
⁸ Vi har inget skydd mot kärleken (дио из: Jag vill inte skjuta den här sorgen ifrån mig längre) – Kilpi. Innan döden. с. 69.
⁹ Började falla som ett löv – Kilpi. Innan döden. с. 72.
¹⁰ Härlig är jorden – Kilpi. Innan döden. с. 88.
¹¹ När Gud på den sjätte dagen skapade människan – Kilpi. Animalia. Tolkning från finskan av Kerstin Holm-Lindqvist. Bromma: Fripress, 16.
¹² Jag älskar många slags män – Kilpi, Eeva. Tack för i går. Tolkning från finskan av Kerstin Lindqvist. Stockholm: Natur och kultur, 1998. с. 49.
¹³ Han kommer säkert att klara sig fint här i livet – Kilpi. Tack för i går. с. 50.
¹⁴ Där ute ligger min drake – Kilpi. Tack för i går. с. 84.

Претходна · Садржај · Наредна

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2007-06-18

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска