|
О неспоразуму је ријеч
Имам довољно Година
имам их шездесет и још коју више
толико и Страха имам
и Смрти наравно толико имам
толико ми и Кисеоника недостаје
када Своје изломљено Срце
изведем у Шетњу
на Кафу са најдражим колачем
потом и Цигарета
и Загледаност у небеску Слику
Људи хоће да знају
о каквом је Неспоразуму заправо Ријеч
и чији ја то Живот живим
па не осјећам када ме Ријеч прободе
и када ме изведу на Брисани простор
и дају ми Револверски метак за успомену
Када се Пробудим
у Гетеборгу пада снијег
и све је Мрзовољном бојом обојено
када Нема твојих Руку
и Смијеха
Рекао сам себи Разговијетно
Ништа нећу дотаћи што не морам
имати у Слуху
А вријеме се обрушава
Све што Ти је пред Очима
своју Црнину
и своју Цијену има
и своју Смртност има такођер
јер Говор и није Ништа друго
до Вријеме
а Вријеме се обрушава
и Пада
са Небеса на Земљу пада
и Оно чега на Небесима није било
док је Живота на земљи
и док је Пијесак измијешан са зрњевљем
Злата
Шведска, јануара, 2007.
|