|
У оази тишине и мира
По нијемим зидовима
Језик погледа
Ниже слике сјећања.
Бубњају немири
У њедрима,
А некад су струне
Уз звуке гитаре
Низале риме,
У сну ватру палиле.
Колико је сати?
Одговор знам
И никог ништа
Не питам.
Као лишће са грана
Падају полахко
Листови календара.
У свом непреболу
Нестаће ноћи и дана
Отвориће се капија
Тајна
Завршиће се састанак
Са успоменама.
Знам колико је сати!
10.10.2006. г.
|