|
Бијељинска Галерија „Миленко Атанацковић“, имала је, до почетка 1992. године, богате изложбе и садржаје захваљујући способном и виспреном директору Драгану Зарићу. А онда дођоше зла времена која отјераше Драгана, а растурише Галерију. Дуже од деценије Галерију су испуњавале кич изложбе новокомпонованих сликара и иконописаца, а иконописаца више него светаца. Галерија је дуго, са лошим директором, робовала том кичу и неукусу. Трајало је то до 2004. године када је за директора изабрана Ифигенија Василић, историчар умјетности. Нова директорица унијела је нови дух, вратила достојанство Галерији, а богатством културних садржаја вратила и публику. Захваљујући Ифигенији и исто тако способном и културном кустосу Милијанку Михољчићу, академском графичару, Галерија је низала све боље и садржајније изложбе.
Само посљедњих пет изложби означиле су пун узлет културних збивања у Семберији. Семберијски поштоваоци лијепог уживали су у дјелима Бошка Кућанског (Форма и боја), колективној изложби (Жена је велика тајна), фантастичном, европском мајстору умјетничке фотографије, Слободану Крстићу (Златно доба, три трећине, једно цијело), исто тако великом сликару Драгану Стојкову (Сликарство равнотеже). Круна тих културних збивања је новембарска изложба слика Саве Шумановића (Свјетлости Срема).
Тако су, сјајни двојац са кормиларом, Ифигенија и Милијанко, показали шта знају, умију и могу. Винули су Галерију са дна до звијезда, јер свака изложба, и након затварања, дуго у мислима људи траје и остаје. Винула се Галерија од тоталног пада и распада до мјеста које јој припада. Од кич изложби до европских великана. Најзначајнија изложба, 7. новембар – 3. децембар 2006. година, слика Саве Шумановића (Свјетлости Срема) представила је умјетникова дјела из посљедње деценије његова стваралаштва.
|
Улица у Шиду под снегом 1940.
|
|
Велики умјетник, европског значаја и оријентације, Сава Шумановић створио је око 1.400 дјела насталих у периоду од 25 година (рођен у Винковцима, 24. јануара 1896. године, а мученички завршио живот од усташке руке, 28. августа 1942. године у Сремској Митровици).
Сава је био један од првих југословенских умјетника који је дошао у Париз, центар умјетничких збивања у Европи. Учио је код истакнутог ликовног педагога и умјетника Андре Лота. Био је један од његових најбољих и најталентованијих ученика. Најплодније године умјетничког стваралаштва провео је у троуглу Шид-Париз-Загреб, али је најдуже живио у свом Шиду, гдје је данас и Галерија „Сава Шумановић“ са неких 400 вриједних дјела. Свој пут, кроз трње ка звијездама, Сава Шумановић је почео сликањем актова, по скицама које је донио из Париза, и пејзаже из непосредне околине. То су му остале доминантне теме до краја живота. Његово сликарство заузима посебно мјесто у европској умјетности. Сава је био веома вриједан, изузетно образован, систематичан и лијепо васпитан. Такав је остао до краја живота. Слике настале у Шиду сматрају се његовим најзрелијим дјелима. Оне су резултат споја стеченог знања и искуства са инспирацијом коју је пронашао у родном крају. Искуство из Париза и свјетлост Срема препознатљиви су на свим његовим сликама. Ремек дјело му је свакако Пијана лађа. Женски актови и пејсажи су му преокупација. Промјене годишњих доба, боја и свјетлости су поље његовог интересовања, а мотиви су сокаци, шумарци, путови, расцветале воћке, усамљени кровови и дрвеће. Урадио је и педесет дјечијих портрета. Насликао је и серију зима, ремек дјела по којима је препознатљив. Свјетлости Париза уградио је у свјетлости Срема, а зрелост стечену у Шиду удружио је са сјећањима из Париза.
|
Предео из Срема 1934.
|
|
Дио тог пребогатог опуса видјели су Семберци, захваљујући Галерији и њеним алтруистима и ентузијастима Ифигенији и Милијанку.
Али, ових дана, политика се поново умијешала у рад Галерије. А кад год се политика умијеша култура страда. Надајмо се побједи културе.
|
|
Задња измјена: 2007-01-20
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|