|
Сада сам без ноге.
Без ока. Без наде.
А они исто, раде ли,
раде.
Помало на колицима.
По кући. И око куће.
Мозак ми све мекши.
У њих стално круће.
Сада сам без руке.
Без ока. Без наде.
Да би они могли
радити што раде.
Остали смо живи,
да би били криви.
|