|
Моја је држава састављена
Од два комада платна неспретно отргнута
Са старог балканског шињела.
Она нема поставу нити џепове
Има прорезе за дугмад
Која су отпала у средњем вијеку.
Моја је држава врећа у којој сељак
Враћа јазавца са суда
Увјетно осуђеног на крађу туђега жита.
Кроз њу на запад иду
Трговци бијелим робљем
Из чијих очију вире трагови хероина.
Моја је држава шивена по мјери капитала
На глобалном нивоу и није резервна
Премда је ко филџан мала.
Унаточ свему – она је моја
На свакој исправи изданој у Загребу
Коју носим у празном новчанику.
Моја је држава кројена пушком
Топом, тенком и мином
Зато је толико плахо има.
Тако се кроје земље јунака
Што се посипају пепелом предака
Док воде љубав у предсобљима.
Моја је држава зачети плод
У дивљем браку истока и запада
Што траје без прекида стољећима.
Људи из моје државе одлазе
Када избије свађа у кући
Због вјере или нације – свеједно.
Моја је држава од двије ријечи
И једног слова у средини
Баш како приличи правој држави.
Када је доврше свјетски масони
Имат ће исток, сјевер и југ
И бит ће западна колико и – дуг.
Моја је држава цртана срцем
Баш како се црта – отворени круг.
Загреб-Сарајево, 13.11.05.
|