„Град је, симболички говорећи
цијели један свијет
а свијет је практички постао
Један велики град.“
(Луис Мумфорд)
„Све што се запише – остаје
све што се памти – нестаје.“
(Башескија)
Све нешто контам: још једном се потврдила истинитост и тачност једне старе мудрости која каже да ГРАД градом чине људи. Нико други, понајприје до људи. А да ГРАДА има и да ЉУДИ има, увјерио сам се, када сам, што би се рекло, ко без душе прочитао двије књиге, заправо једну књигу „Бугојно Вам прича“ 1. и 2. дио, аутора Виктора Дундовића. И одмах сам дошао тобе, скужио сам – хоћу рећи, да би се написала и склопила оваква једна књига о Граду, у овом нашем случају о Бугојну, мора се уистину град о коме се промишља и пише – и вољети, и носити се „под кожом“ из дана у дан, из године у годину, заправо, цијели живот. Са том љубављу према граду, човјек, напросто треба да се, и роди. И онда је то – то. Јединство: Човјека и Града, илити Града и Човјека.
|
Виктор Дундовић: Бугојно Вам прича – 1. дио
|
|
И ваљда зато, у Слову о писцу књиге „Бугојно Вам прича“ 1. дио, може се прочитати: Виктор Дундовић, већ четрдесет и четири (44!) године живи гдје је рођен, и још увијек траје, у Бугојну граду с којим се потпуно саживио као са другом мајком. Радио (и још ради) све и свашта: спортиста, играч, функционер, политичар, новинар, планинар, пољопривредник, писац, фотограф, лектор, синдикалац, рецензент, издавач, гљивар, пчелар, војник…, завршио Филозофски факултет у Сарајеву, те данас ради као професор језика и књижевности у Гимназији Бугојно. Пише за многе листове и часописе: „Синдикални изазови“, „Снага синдиката“, „Мост“, „Јин-Јанг“, „Просвјетни лист“, „Империјал и мач“… Сакупио, обрадио и издао шест (6) збирки поезије бугојанских гимназијалаца (1999. – 2004.), написао „Златну књигу најбољих вицева“ (2003. – књижевно-умјетничка обрада).
На преко 170 страница књиге „Бугојно Вам прича“ 1, дио, професор и писац, али и „маштар“ Виктор Дундовић, у облику невјероватног мозаика, исцртао је и склопио књигу препуну емоција и душе. Напросто, чим узме писаљку/кичицу у руку, међу прсте, и почне писати/сликати, отвара се пред нама/читаоцима још једна „зехра“ божија, града Бугојна. Све што се дотиче/записује оживи и траје на начин, пуноће и смисла. Све се „отима“ да се не би заборавило, да не би којим случајем прешло у заборав, у ишчезнуће.
|
Виктор Дундовић: Бугојно Вам прича – 2. дио
|
|
И друга Дундовићева књига „Бугојно Вам прича“ 2. дио, само је наставак већ започетог „оговарања“ града са свих могућих и немогућих страна. Друга књига је нешто обимнија (има око 220 страница) и слиједи причљивост, осјећајност, срчаност и још много тога што аутора ових двају књига чини самосвојним, непоновљивим и заиста, у знатној мјери, и оригиналним. Текстови су „ојачани“ фотографијама, прије свега оних које имају документарну, али и изразито високу умјетничку вриједност. Све је, прије свега Слово, и Ријеч, и Реченица сама, у изузетном складу и пуноћи са фотографијама. Аутор књига о Бугојну, врстан је записивач, коментатор и аналитичар свега што се у граду Бугојну догодило сада или минулих времена. Све је доведено у фини склад и под висак, ствараоца коме НИШТА не може да промакне. Он је, и сувише, заљубљен у град, да би мозаик „догађања и живљења Града“ био испуњен животом, смијехом, досјетљивошћу…
Професорица Сенада Милановић, један од два рецензента књиге „Бугојно Вам прича“ 2. дио, с осјећањем мјере констатује да је аутор Виктор Дундовић, велики носталгичар за оним старим и безбрижним временима, али из његових ријеци не избија патетична и болећива носталгија, нити жал за младошћу, већ племенита побуда и потреба да укаже на некадашњи хуманији свијет, он жели да нам упаљеном бакљом прошлости освијетли садашњи мрак и да нам развргне таму на путу у бољу, садржајнију, људскију и љепшу будућност. Он (наш Виктор, наше горе лист) чврсто вјерује, а и у нама побуђује наду, што му је изгледа и крајњи циљ, али под увјетом да се сви (малчице) промијенимо и постанемо одмах – и сада бољи, племенитији.
Ове двије књиге „Бугојно Вам прича“ 1. и 2. дио, су засигурно НЕШТО што се мора имати, пажљиво у часовима осаме ишчитавати и тражити Себе у свакој исписаној ријечи. Град Бугојно, заиста је добио књиге о своме изгледу, лицу и крвотоку. Тако је то кад Град градом чине људи, и они што Град воле на свој – људски начин. Јер, Град је мјера свега што у граду траје и живи.
|
|
Задња измјена: 2006-12-28
ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска
|
|