|
Стара трешња бјелица
Род је сладак рађала
Род је сладак рађала
Дјевојчурак завела
Небу се је ближе пела
И уснама род топила
И уснама род топила
Док се није заситила
Када се је заситила
Сићи с трешње није могла
Стара трешња бјелица
Слатко јој је пресјела
Молила је дјева дуго
Стару трешњу бјелицу
Да је пусти загрљаја
Да је пусти самовања
Ал’ стара трешња бјелица
Још слађе се нудила
Од како је дјевица
Под њом вјечно уснила
|