|
ОН
Нуди ми здјелу с бадемима. Ноздрве
ми уживају мирис тек скухане кафе. Њена
хаљина нечујно шушка по њеним бедрима,
она глади њене наборе својим миришљавим
рукама. Напољу се поподне њише са
спуштених облака. Тихе химне јесењег
сумрака.
ОНА
У тишини стана, у кавезу високих стропова,
као да чујем складност његовог даха
и удараца зидног сата.
Ту негдје, у пуцкетању тек запаљене
цигарете
нагло зазвечи његов поглед,
закачен на мојим рукама.
|