|
На простору Босанске крајине остаће забиљежено да је прва књига написана и штампана у вријеме агресије била збирка пјесама Ешрефа Хаџића „Негдје над Уном и Саном“ (Библиотека „Мале ратне новине“, Бихаћ; Издавач: Информативна служба Окружног штаба одбране Бихаћ, 1993. године.) Иза ње долазе Мурат Татаревић и актив наставника основних школа Цазин: „Рањена земља“, Издавач: Опћински секретаријат за информисање, Цазин; Сенудин Јашаревић: „Пепелна сванућа“ Издавач 5. корпус (Библиотека „Љиљани“) Бихаћ.
1994. године су штампане књиге Сеније Скалић-Караузовић: „Одважне пјесме“ (Издавач: РТВ Цазин); Група аутора: „Сан о земљи“ (Издавач: 5. корпус, Библиотека Љиљани; Шефкет Накић: „19 јабука из Босне“ (Издавач: „Делта“, Бихаћ,1994.).
1995. година: Халил Јусић: „Осмијех слободе“ (Издавач: Породица Јусић и Сектор за морал 517 ббр); Сенудин Јашаревић: „Трнина у грлу“ (Издавач: ЈП РТВ Бихаћ); Група аутора: „Слике рата“ (Издавач: Регионално удружење жена, Бихаћ); „Избор текстова ратних музичких остварења 1992.-95.“ (Издавач: Д.Д. Бигрос Библиотека: Свједочења); Мехмед Смајић: „Из нејасног и шутње“ (Издавач: Делта, Бихаћ, Библиотека Босна); „Феникс“ (збирка радова 511. Славне); Сенудин Јашаревић: „Монолог о земљи“ (Издавач Кантонални одбор СДА, Бихаћ); Емир Фелић: „Сличице ратне“ (Издавач Делта, Бихаћ); Захида Ћирић-Мушељић: „Босна као мајка“ (Издавач: Shine ART, Бихаћ); Нијазија Маслак: „Континуитет БиХ државности“ (Consing, Бихаћ); Шефкет Накић: „Маратонац и жена која нестаје“ (Издавач: Мисао, Сарајево).
1995 година: Неџиб Вучељ: „Ковачница“ (Издавач: Информативни културни центар, Бужим); Џеко Бибуљица: „Босна сабахом умивена“ (Издавач: КДБ Препород, Велика Кладуша); Емин Месић: „Основи теорије новинарства“ (Издавач, Бихаћко муфтијство); Ирфан Хорозовић: „Босански палимпсест“, Издавач, Дуре, Загреб).
1996. година: Нијаз Хаџић: „Бошњак из њедара обећане земље“ (Издавач: Бихаћко муфтијство).
1997. година: „Ратна сјећања генерала Мехмеда Алагића: Рат у средњој Босни“ (Издавач: Бемуст, Зеница); Хусеин Дервишевић: „Незгодне згоде Малца и Блеска“ (Издавач: НИП Унско-санске новине, Бихаћ); Хусеин Дервишевић: „Улицом Бишћа“ (Издавач: Делта, Бихаћ); Ризо Џафић: „Антологија крајишке поезије“ (Издавач: НИП Унско-санске новине, Бихаћ); Ризо Џафић: „Мурат Шувалић: Изабрана дјела“ (Издавач: Опћина Босанска Крупа); Мехмед Смајић: „Крух од земље“ (Издавач: Бошњак, Бихаћ); Шефко Накић: „Голиардов круг“ (Издавач: Бошњак, Бихаћ); Емин Хускић: „Тенеф“ (Издавач: КДБ Препород Велика Кладуша); Емин Хускић: „Сви злочини Фикрета Абдића“ (Издавач, Бошњак, Бихаћ); Сенудин Јашаревић: „Трећи рат – 5. корпус против аутономије“ (Издавач, Унско-санске новине, Бихаћ); Хазим Акмаџић: „Кристални предак“ (Издавач: Бошњак, Бихаћ); Амир Талић: „Прах и пепео“ (Издавач САНАС, Сански Мост); Нијаз Хаџић: „Ашк до ашка душакуша“ (Издавач: Бихаћко муфтијство); Изет Первиз: „Завичајни мотиви“ (Издавач: Удружење грађана Уна, Босанска Крупа); Назиф Веледар: „Бошњачки говор“ (Издавач: ХИКО, Минхен); Хазим Акмаџић: „Морс мортис“ (Издавач: Међународни центар за мир, Сарајево); Исмет Бекрић: „Град у нама“ (Издавач: Културна заједница Илирска Бистрица, Словенија).
1998. године: Зилхад Кључанин: „Шехид“ (Издавач: НИП Љиљан, Сарајево); Ризо Џафић „Азраилово око – приповијетке“ (Издавач: НИП Око, Сарајево); Ризо Џафић: „Антологија бошњачке поезије за дјецу 20. вијека“ (Издавач: Босанска ријеч, Вупертал (: Wuppertal), Њемачка); Неџиб Вучељ: „Зулфов камен“ (Издавач: БЗК Препород, Бужим); Рашид Дурић: „Антологија крајишке епике“ (Издавач: Унско-санске новине, Бихаћ); „Јуначке народне пјесме“ (Издавач: Бошњак, Бихаћ); Емин Грошић: „Иронијо, теби причам“ (Издавач: Медреса Џемалудин Чаушевић, Цазин); Мидхат Козличић: „Становништво и насеља Унско-санског подручја 1879-1921.“ (Издавач: Унско-сански кантон, Бихаћ).
Мада немају велику књижевно-умјетничку вриједност, дјела написана на простору Босанске крајине у току рата и непосредно послије рата, могу бити значајни документи о једном времену кад се стварала нова крајишка књижевност заснована на непосредним доживљајима. Уз све недостатке које можемо наћи у овој књижевности, она представља значајан сегмент крајишке хисторије о трагедији нашег народа и његовој борби за егзистенцију.
На простору Босанске крајине данас има двадесетак писаца који су писали о ратним страдањима и који пишу и данас своја дјела. Велики је број оних који и те како заслужују да уђу у школске програме, а има и оних који заслужују да се за њих зна бар у средини у којој су писали или и данас пишу. Како је однос према писцима, као и према култури уопште код нас такав да се за писце у свакој средини нити зна, нити се жели знати, многи су почели стварати дјела и затим, на жалост, прекинули са својим радом.
|