|
пријатељу, и моме доживотном почасном
градоначелнику Мостара Сафету Оручевићу
Богови су, каже легенда,
подарили Мостару чисто, сафирно небо
и зелену свјетлост Неретве
Читаво злато сунца и сребро звијезда
Али,
Богови су подарили Мостару и
– Мостарце.
Тако отац Мухамед и мајка Биха
родише сина
Назваше га Сафет
По тумачењу дра Смајловића
о муслиманским именима оријенталног
поријекла
Сафет значи: најбољи дио,
значи: елита, чистоћа,
значи још: језгро, срж, бит…
Мостарци, међутим, не иду у Сафета
Мостарци иду у Сафе, нашег Сафе.
А и јесте, брате, отмјен и мио
Рођени наш, кажу жене
Два ока да га се нагледају
Лијепа ријеч и истина њему су све:
и халал и харам!
Човјек од дара и мара
Син Мостара
Човјек без хилне
О противницима не говори ружно
Јок! Он осваја финоћом.
Само: стасао је у невакат
кад комшије кренуше у хајку
Кренуше у лов
у којем су људи били – ловина.
Кад град отјераше с кућног прага
– од немила до недрага
Па и на Сафу нахрупише са свих страна
Из неба и земље
Из зрака и воде
Из хаубица и реченица
Злобни дуси из тамног вира
као пси побјегли из синџира
И још насрћу:
на Сафу и његов град
на Сафу и његову земљу…
А баш онда, у кобни час,
кад не остаје човјеку ништа друго
него проклињати живот,
него оплакивати живот,
или јамити пушку
појави се он, Сафет и – рече:
Народе мој,
нас су деценијама сврставали
час уз Исток, час уз Запад,
– како се коме ћефне
Не, ми нећемо ни с једним ни с другим
Већ са собом
С народом бошњачким, с народом мостарским
Је л’ тако рајо!
Па крену Сафа преко крви и болова
Преко Глогова
Преко Прења и аветног стијења
Смрт и самоћу да надживи
Да надвиси страву
И, увјерен у јакост свога духа
Сафет и данас тим путем иде
Иако се неки шејтан стално пред њим
врзма
– не зна шта је –
Он иде, иде, и не посустаје
Окружен мрзитељима и миритељима
Мецима и пендрецима…
Не дај се Сајо
Не дај се, тако ти Аллаха, тако ти Хујке,
тако ти Шехитлука,
тако ти Вележа,
тако ти Мухамеда и Бихе,
Тако ти Сање, Хасана, Ирфана
и најмлађе Еминице…
Не дај ово мало Мостара,
ово мало Херцеговине и Босне
па таман сви помрли
Биће нам добро, биће нам дивно
Ја л’ у Мостару, граду свјетском
Ја л’ у кабуру џеннетском.
|