|
1.
Кад је била војна
повучена је црта
У једном булевару
два свијета, два вилајета
Једни протјерани
Други дотјерани
Кад је дошао мир
комшије се раскомшијале
Они се опет сусрећу
Било небом или испод земље
Прелазе црту масовно
Онако, из навике
или из ината
Тамо велеград
Овдје провинција
Све је испарцелисано
Ништа није заједничко
Чак ни служба информација
На лијевој страни црте: 1182
а на десној: 1188
Сви градови у свијету
имају једну аутобусну станицу
А мали Мостар – двије
По једну на источној
и западној страни црте
Црта се за праве и не види
Али се црта мора поштивати
Ко је нацрто
У град је затрто
Дабогда му змија очи попила
Уста му се на затиок окренула
Мајка га по Неретви
са куком тражила
црта 2.
Ни на обљетницу Дејтона
Црта није ишчезла
Дапаче, нарасла је и
забокорила
као дивља и смрдљива
русовина
Црта се чита на лицима
Види на дрвећу и споменицима
Не може се гумицом избрисати
Ни багерима уклонити
Црта је дубоко укопана
Црта широко зацртана
По црти се кроје планови
Од црте живе кланови
Погубна је за људе
Пожељна за сулуде
Град је познат по црти
Погледи у њу упрти
По црти птице измет бацају
Џукеле је запишавају
Свијет се смијеши црти
Док се бубањ врти
Црта сама себе црта
Преко брда, уздуж врта
Хајд’ тако живи на црти
До судњег часа и до смрти!
црта 3.
Сада нове црте вуку
Вукачи на слободи ил’ у бајбуку
Они се страсно боре
Да се грунт пооре
Неко од протуха и уљеза
Црту с цртом увеза
Цртачи неуморни и вични
Као јаје јајету слични
По црти тутње камиони
На њој бљеште лампиони
Али се добро зна
Гдје је зона БЕ, а гдје А
Куће су у једном низу
Тако далеко, а тако близу
Све то трпи црта
Док не дође до обрта
Добро је да има црта
Кад је ријеч лажна и задрта
Љубав прогнана давних дана
Усред крвавог мегдана
У цртанки нема више папира
Кроз њене листове вјетар свира
Само дубок јаз лежи
Подно Цима и Вележи
Ко је нацрто
У град је затрто
Дабогда му змија очи попила
Уста му се на затиок окренула
Мајка га са куком
По Неретви тражила.
Мостар, 20. децембар 2005.
|