|
Дланом упирати,
Прстима опирати о мали прст
Дрхат, зебњу, радост срца
Прсима ударати у мисао,
Желећи разбити опорост ума.
У зид, кроз зид,
До твојих груди,
Брадавица док доје ме,
К’о виртоуз мора,
Мора ноћна
Што мора прождријети плијен,
Смјестити га у пјесму славуја,
Харфу,
Ритам, зрцала наших тијела.
Мисао запјенити носницама,
Ко звијер довршити глад,
Ситост,
Саплитати незаситост
Пјенушцем живота и смрти.
Ватром матерњице,
Утрљавајући у твоје окове,
Свјетлац
Купајући сношајем козмоса.
|